Podeljene vođe Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta sukobili su se danas na virtuelnom samitu.
Razlog je bio insistiranje predsednika SAD Džoa Bajdena da se do 31. avgusta Amerikanci povuku iz Avganistana gde su vlast preuzeli talibani.
Ipak su uspeli delimično da se slože oko uslova za priznavanje i saradnju sa budućom avganistanskom vladom predvođenom talibanima, ali je vladalo osetno razočaranje da nisu mogli da ubede Bajdena da produži američku operaciju na aerodromu u Kabulu i osigura da se evakuišu desetine hiljada Amerikanaca, Evropljana i državljana drugih zemalja, kao i ugroženih Avganistanaca.
Virtuelni sastanak vođa Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i SAD pokazao je da su evropske sile priznale da tu Amerikanci odlučuju.
„Naš prvi prioritet je da osiguramo bebzednu evakuaciju naših državljana i onih Avganistanaca koji su bili partneri sa nama i da osiguramo da se nastavi bezbedni izlazak iz Avganistana“, navele su vođe u zajedničkom saopštenju gde se nije preciziralo kako će obezbediti produžen bezbedni izlazak bez vojnog prisustva.
Vođe G7 su navele da će suditi avganistanskoj strani po njenom delovanju, ne rečima, ponavljajući prethodna upozorenja talibanima da se ne vrate strogom islamskom obliku vladavine koju su imali kada su poslednji put držali vlast 1996. dok ih Amerikanci nisu svrgnuli 2001.
„Posebno ponavljamo da će se talibani smatrati odgovornim za svoje delovanje u sprečavanju terorizma, oko ljudskih prava, posebno žena, devojčica i manjina i u sprovođenu inkluzivnog političkog rešenja u Avganistanu“, naveli su lideri.
Legitimitet buduće vlade zavisi od njenog pristupa međunarodnim obavezama i osiguranju stabilnog Avganistana. Međutim, pojedinačno vođe su pokazale da sastanak nije protekao tako složno.
„Hoću da naglasim da naravno SAD imaju vođstvo ovde. Bez SAD mi drugi na primer ne možemo nastaviti misiju evakuacije“, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel novinarima u Berlinu posle sastanka.
„Ići ćemo do poslednjeg momenta do koga možemo“, rekao je britanski premijer Boris Džonson koji je otvoreno lobirao da se zadrži prisustvo na aerodromu posle 31. avgusta, ali je priznao da nije uspeo da ubedi Bajdena da produži taj rok.
Visoki francuski zvaničnik rekao je da se predsednik Emanuel Makron zalagao za produženje roka, ali da će se „prilagoditi“ suverenoj američkoj odluci.
„To je u rukama Amerikanaca“, rekao je on.
Šef američke Centralne obaveštajne agencije CIA Vilikam Burns juče se sastao sa vođom talibana Abdulom Ganijem Baradarom u Kabulu u razgovorima tokom kojih su talibani naglasili da neće prihvatiti američko vojno prisustvo na aerodromu posle 31. avgusta.
I samo nekoliko minuta posle završetka sastanka G7 zvaničnik Bele kuće potvrdio je da Bajden namerava da se drži tog datuma.
Bajden se obratio vođama G7 na početku sastanka koji je trajao manje od sata, prema navodima Bele kuće.
Sastanku G7 prisustvovali su i predsednica Evropske kkomisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, generalni sekretar UN Antonio Gutereš i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
(beta)
