Ukoliko bi Skupština Srbije usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti bio bi to propis protiv srpskog jezika, jer se njegovim odredbama vrši nasilje nad našim jezikom.
On je u suprotnosti sa Ustavom Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije, njime se uvode verbalni delikt i cenzura. Nikome se ne sme i ne može zabraniti da iz srpskog jezika bira onu mogućnost izražavanja koja mu najbolje odgovara, pa makar to bili i oblici gramatički neutralnog muškog roda. Upravo ta zabrana i jeste suštinska namera Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Ovo je saopštio Odbor za standardizaciju srpskog jezika povodom najave usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim se uvodi rodno senzitivan jezik, a koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. Članovi Odbora smatraju da je predsednik Aleksandar Vučić jedini koji može zaustaviti ovo svesno preduzeto nasilje nad srpskim jezikom koje negira zakonitosti njegove strukture.
– Predsednik je izjavio da ne bi mogao potpisati Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Skupština usvoji, jer je protivan Ustavu. Ne verujemo da bi predsednik Srbije, u kojoj je većini građana srpski jezik osnova nacionalnog identiteta, mogao potpisati zakon koji je sa jezičkog stanovišta zakon protiv srpskog jezika – kažu u Odboru.
Članovi Odbora smatraju da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti napravljen pod uticajem Brisela i zato bi se predlagači i Vlada mogli ugledati na Brisel i kad je u pitanju njegovo (ne)usvajanje:
– Svedoci smo, naime, da je ovih dana iz Deklaracije o unapređenju socijalne kohezije u EU uklonjen izraz „rodna ravnopravnost“. Evropska unija ne može da se saglasi ni oko upotrebe samog izraza, a Srbija je požurila da usvoji i Zakon
Naglašavaju da je iz teksta propisa očigledno da su se dve ministarke – jedna „ekonomistkinja“, a jedna „fizičarka“ – kao predlagači zakona i Vlada oglušili o preporuke Odbora.
– Srpski jezik je uvek karakterisala liberalna jezička politika, a ovaj zakon podrazumeva direktivnu jezičku politiku, tj. nametanje jezičkih oblika nesvojstvenih tvorbenosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (kao npr.: vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja,virusološkinja, filološkinja, borkinja…, a šta tek reći za bekicu – „ženu beka“, centarhalfkinju ili centarhalficu?!) ili pak leksičkosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (npr.: da li je akademkinja „žena akademac“ ili „žena akademik“, da li je trenerka „žena trener“ ili „sportska odeća“, da li je generalka „žena general“, „generalna proba“, „generalna popravka“ ili „generalno čišćenje“… – nabrajaju u Odboru.
Dodaju i da se čini kao da su se predlagači zakona ugledali na Hrvate, koji godinama izmišljaju reči i na silu ih guraju u jezik.
Članovi Odbora podsećaju i da Vlada nije prihvatila Zakon o zaštiti jezika i pisma:
– Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti šalje se jasna poruka da Vlada misli da srpski jezik ne treba štititi, nego ga treba urušavati „dekretima“ države u kojoj je on osnova nacionalnog identitata.
(novosti.rs)
