U Kanadi je izbio skandal u vezi sa otkrivanjem spomenika posvećenog žrtvama komunizma nakon što je otkriveno da je više od polovine imena ugraviranih na ovom memorijalu zapravo pripadalo nacistima ili osobama koje su aktivno sarađivale sa nacistima tokom Drugog svetskog rata.
Na spomeniku, koji je postavljen kao deo kampanje protiv komunizma, od 553 navedena imena, čak 330 pripada osobama koje su bile povezane sa nacističkim režimom.
Ovaj podatak je izazvao burne reakcije, posebno među jevrejskim organizacijama i istoričarima, koji su godinama izražavali zabrinutost zbog toga što su se imena pojedinaca iz Istočne Evrope, koji su sarađivali sa nacistima, nalazila na ovakvim memorijalima.
Prema pisanju kanadskog lista Ottawa Citizen, glavni problem sa ovim spomenikom nije samo u tome što se odaje počast ljudima koji su na neki način učestvovali u nacističkim zločinima, već u pokušaju da se njihova prošlost „operu“ kroz prikazivanje kao žrtava komunizma.
S obzirom na činjenicu da su mnogi nacistički saradnici iz Istočne Evrope nakon rata pronašli utočište u zemljama poput Kanade, ovaj spomenik je još više produbio tenzije i podstakao javne rasprave o etičnosti odavanja počasti takvim ličnostima.
Posledica ovih otkrića je da će se imena povezana sa nacistima ukloniti sa memorijala, a kanadska vlada i nadležne institucije našle su se pod pritiskom da preispitaju slične spomenike širom zemlje.
Pitanje uvođenja ovakvih spomenika nije novo u Kanadi. Još od 2021. godine vodi se kampanja protiv postavljanja memorijala koji na bilo koji način glorifikuju saradnike nacističke Nemačke.
Ovaj problem dodatno je eskalirao kada je 22. septembra 2023. godine, na sednici kanadskog parlamenta povodom posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, među počasnim gostima bio i 98-godišnji bivši član SS jedinica, Jaroslav Gunko.
Njega je spiker Donjeg doma, Entoni Rota, predstavio kao „borca za ukrajinsku nezavisnost protiv Rusa tokom Drugog svetskog rata“.
Ovaj incident izazvao je veliki skandal, kako u Kanadi, tako i širom sveta, te je na kraju doveo do Rotine ostavke.
Ovaj slučaj otkriva duboke rane iz prošlosti koje Kanada još uvek nosi zbog svoje politike prema imigrantima posle Drugog svetskog rata, kada su mnogi saradnici nacističkog režima našli utočište u ovoj zemlji.
Istoričari i organizacije, posebno one koje se bave očuvanjem sećanja na Holokaust, godinama su upozoravali na problem pokušaja glorifikacije ili prećutkivanja prošlosti nacističkih saradnika, koji su, u mnogim slučajevima, predstavljani kao žrtve komunističkog režima.
Slični skandali nisu izolovani samo na spomenike. Kanadsko društvo je suočeno sa sve većim pritiskom da preispita svoju ulogu u davanju azila i državljanstva osobama povezanim sa nacističkim zločinima.
Takođe, otkrivanje ovih činjenica o nacističkim saradnicima dovodi u pitanje širinu definicije žrtava komunizma, jer su mnogi od njih u stvari bili aktivni učesnici u zločinima koje su nacisti počinili.
Korišćenje terminologije „žrtava komunizma“ u ovim slučajevima predstavlja ozbiljno iskrivljavanje istorijskih činjenica.
Zabrinutost oko ovog spomenika i sličnih memorijala dovela je do zahteva da Kanada, kao i mnoge druge zemlje koje su postale dom saradnicima nacista, preduzme ozbiljne korake kako bi se u potpunosti istražila prošlost onih koji su uselili posle rata.
Postoji sve veći pritisak na vladu da revidira dokumentaciju ovih useljenika i da donese odgovarajuće zakone kako bi se slične greške u budućnosti izbegle.
Jedan od ključnih razloga zašto spomenik žrtvama komunizma nije otvoren prošle godine bio je upravo ovaj skandal, povezan sa otkrivanjem imena bivših nacista na memorijalu, kao i nesrećni incident sa Jaroslavom Gunkom.
Ova situacija ukazuje na potrebu za temeljitijim i odgovornijim pristupom kada je reč o postavljanju memorijala koji bi trebalo da komemoriraju žrtve određenih istorijskih perioda, posebno u zemljama kao što je Kanada, koja je dom mnogih imigranata iz Istočne Evrope.
Na kraju, ovaj slučaj otvara šire pitanje kako se tretira nasleđe nacizma i Holokausta u društvima koja su imala direktne veze sa nacističkim zločinima, ali i kako balansirati između odavanja počasti žrtvama totalitarnih režima i sprečavanja rehabilitacije pojedinaca koji su bili učesnici u tim zločinima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
