Zapadne vojske trebalo bi da izvuku ozbiljne pouke iz aktuelnog oružanog sukoba u Ukrajini kako bi bile spremne za potencijalne buduće konflikte, izjavio je za Business Insider američki instruktor sa iskustvom u ukrajinskoj vojsci.
Pod imenom „Skuter“, ovaj bivši pripadnik američkih mornaričkih specijalaca sada deluje u 4. puku specijalnih operacija ukrajinskih snaga.
Kako navodi, vojska Sjedinjenih Američkih Država moraće da zaboravi gotovo sve što je naučila tokom operacija u Iraku i Avganistanu i da se pripremi za drugačiju vrstu sukoba – onu koja po prirodi pretnji i intenzitetu više podseća na scenarije iz perioda Hladnog rata.
„Prva stvar koju bih preporučio NATO-u i SAD jeste da zaborave lekcije koje su nedavno naučene“, poručio je Skuter u intervjuu putem video veze iz nepoznate lokacije u Ukrajini.
Pretnje sa kojima se suočavaju na ukrajinskom ratištu, kako kaže, uključuju raketne sisteme sa helikoptera, borbene avione i preciznu artiljeriju – izazove koji se znatno razlikuju od onih sa Bliskog istoka.
Nakon što je proveo dve godine u okviru ukrajinske Međunarodne legije, Skuter se priključio specijalnim operativnim jedinicama. Njegovo iskustvo, kako navodi, ukazuje na to da je ključna razlika u vrsti borbe i da vojska mora da se vrati razmišljanju o pretnjama sličnim onima iz 1980-ih.
Prema njegovom mišljenju, u savremenom ratovanju, dominacija u vazduhu postaje presudna. Tokom prethodnih intervencija američke vojske u regionima Bliskog istoka, ovo nije bio problem, jer su SAD uglavnom imale apsolutnu nadmoć u vazduhu. Međutim, situacija u Ukrajini pokazala je da se i uz napredne avione može naići na ozbiljne prepreke u uspostavljanju kontrole nad vazdušnim prostorom.
Ruske snage, kako podseća Business Insider, nisu uspele da postignu punu vazdušnu nadmoć u početnoj fazi sukoba, što je ograničilo njihovu efikasnost. Obe strane koriste savremene protivvazdušne sisteme koji onemogućavaju direktnu podršku avijacije trupama na terenu.
I zbog toga, kako tvrdi Skuter, stratezi iz NATO-a i SAD moraju već sada da planiraju kako da savladaju protivničku odbranu iz vazduha i ostvare operativnu prednost.
General američkog vazduhoplovstva Džejms Heker, koji je do penzionisanja bio komandant vazduhoplovnih snaga NATO-a, ranije je izjavio da bi neuspeh u ostvarivanju vazdušne nadmoći doveo do toga da se zapadne snage bore u sličnim uslovima kao strane u ukrajinskom sukobu. „Znamo kakve gubitke trpe strane u takvoj borbi“, upozorio je Heker.
Skuter, s druge strane, smatra da bi fokus trebalo staviti na vrhunski kadar – pilote, mehaničare i logistiku. „U ovakvim sukobima, vazdušna moć dobija ratove. Pešadija zauzima i drži teren, ali to je teško izvodljivo ako protivnik koristi artiljeriju i avione“, istakao je.
Upozorio je i na potrebu za stalnim održavanjem borbene gotovosti i servisiranja letelica. Ipak, dodaje, čak ni to ne garantuje nadmoć u vazduhu, već pruža ograničene prozore prilike koji bi se morali maksimalno iskoristiti.
Pored toga, poruke sa terena upućuju i na nužnost prilagođavanja taktike svih nivoa. „Brzina spašava. Što se brže krećete, duže živite“, ističe Skuter, objašnjavajući da je važno izbegavati svaki oblik vizuelne eksponiranosti, jer to može postati meta. Čak i sedenje može povećati rizik, kaže.
Prema njegovim rečima, specijalne jedinice u SAD-u morale bi da nauče da razmišljaju van ustaljenih šablona. Nekada, ističe, pravila i procedure jednostavno ne funkcionišu na bojištu – poput standardnih procedura za evakuaciju ranjenih.
„Bacite udžbenike, zaboravite priručnike. Posmatrajte kako se ovde zapravo vodi borba“, poručuje. Smatra da se mnogo toga u obuci američke vojske ne poklapa sa realnim uslovima sukoba.
Ovo mišljenje deli i više drugih američkih veterana koji su učestvovali u ukrajinskom konfliktu. Jedan od njih je prošle godine rekao za isti medij: „Navikli smo da se borimo protiv pobunjenika i terorista. Zaboravili smo kako izgleda pravi sukob.“
Konačno, kao jednu od najbrže rastućih oblasti, Skuter izdvaja upotrebu bespilotnih letelica. I Kijev i Moskva konstantno prilagođavaju svoju taktiku i tehnologiju, a zapadne zemlje, prema mišljenju analitičara, još nisu spremne za tempo ovakve vrste sukoba. Zaključak je da je vreme da se vojna strategija Zapada temeljno preispita i prilagodi realnosti novih izazova.
WT
