Vercingetoriks je bio Arverni plemić, princ Galije i najpoznatiji od svih Gala. Bio je snažan, hrabar ratnik i pravi neprijatelj Rimljana.
Ovaj mladić je bio ambiciozan i tačno je znao šta želi da postigne- cilj mu je bio da ujedini sve Gale.
Njegovo ime nije bilo “Vercingetoriks“ ( što znači “vrhovni ratnik“ ili “kralj velikih ratnika“), već je to bila njegova titula.
[adsenseyu1]
On i njegov otac su bili slični. Njegov otac je bio Keltil, vođa galskih plemena. U “Plutarh Cezaru“ smo čitali da je Keltil bio ubijen od strane Gala (njegovih zemljaka) kada su pomislili da je je on težio tiraniji…
Da li su galska plemena možda strahovala od Keltilovog rukovodstva dajući mu moć da deluje represivno ili nepravedno? Teško je to reći zbog manjka istorijskih zapisa o Arvernijskim kraljevima od 121. godine p.n.e do 52. godine p.n.e, ali je Keltil već bio povezan sa atentatima, intrigama i zaverama.
Kada je Keltil, vođa plemena Arvernija, ubijen, njegov sin Vercingetoriks je okrivo Rimljane, jer je izgledalo kao da je njegovog oca ubio neko ko koristi rimsko oružje. Želeo je da se osveti i nije se plašio da prati očeve korake. Jedini način da zadrži slobodu, bio je da ujedini sve snage i da deluju zajedno.
Vercingetoriksov stric, zabrinut zbog rimske odmazde, proterao ga je iz arvernijskog grada Gergovija, ali mladi ratnik nije odustao.
Mladić je bio svestan da je Cezar već završio svoju kampanju protiv Gala, i da je njegov konačni cilj bio da ih sve potčini.
Dobivši malo podrške od plemića, bio je prisiljen da svoju vojsku sastavi iz najsiromašnijih klasa. Takođe je dobio i podršku od mladih ratnika iz trideset plemena i vratio se, proglašavajući sebe poglavicom svog plemena Arvernija.
Još uvek je bio spreman da učini sve što je u njegovoj moći da predvodi Gale protiv Rimskog carstva, ali to nije bilo lako.
Njegov direktan neprijatelj je bio moćan – nepobedivi Cezar i njegova vojska. Vericingetoriks je usvojio više aktuelnih stilova ratovanja, ali njegova vojna sredstva nisu mogla da se uporede sa velikom armijom Cezarovih vojnika.
S druge strane, Cezar je znao da bi, ako galska plemena odluče da formiraju jaku galsku alijansu, njegovim vojnicima bilo teže da ih pokore.
[adsenseyu1]
Zauzimanje planinskog uporišta Gergovije (52. godine p.n.e) u borbi, je za Vercingetoriksa bilo uspešno.
Ali je Opsada Alesije bila poslednja odlučujuća bitka, koja je okončala galsku nezavisnost u Francuskoj i Belgiji. Veliki galski lider, Vercingetoriks, odlučio je da se preda sledećeg dana.
Oni koji su ga zarobili, ga nisu tretirali na način na koji je to njegova hrabrost zaslužila. Odveden je u zatvor u Rimu na šest godina. 46. godine p.n.e, Vercingetoriks, koji je bio ponosan i veoma hrabar ratnik, je umro, ali ne kao ratnik u borbi.
Bio je javno obezglavljen (ili zadavljen) kao deo proslave Cezarove pobede.
Webtribune.rs
