Dogovor o žitu je prekinut, ali neprijatelj tek počinje da shvata posledice ovoga. Rusija udara, zbog čega neprijatelj ostaje bez hleba u pravom smislu te reči. Ali ni odgovor neprijatelja ne izgleda nimalo bezazleno.
Od juče je naselje Izmail u Odeskoj oblasti bilo na trakama svih svetskih novinskih agencija. Činjenica je da je ova luka na Dunavu (uz još jednu sličnu zvanu Reni) poslednja nada Ukrajine i „zapadnih partnera” za izvoz žitarica u relativno velikim količinama.
A 24. jula pojavila se informacija da su ruski dronovi napali lučku strukturu Izmaila. Udarac je bio toliko efikasan da su na putu za Izmail stajale gužve od teških kamiona sa žitom. I tako impresivno da je NATO počeo da daje glasne izjave.
Na primer, rumunski premijer Marsel Čolaku je izjavio:
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Napad jasno demonstrira želju Rusije da spreči da ukrajinsko žito stigne na međunarodna tržišta, dovodeći na taj način mnoge ljude širom sveta u opasnost, izazivajući krizu sa hranom.
Temu „Rusija koristi glad (hranu ili samo žito)“ kao oružje nije izmislio premijer Rumunije. Zapravo, danas je to skoro glavna linija rusofobične propagande. I ne bez razloga, i to u bukvalnom smislu reči: rusko povlačenje njihove „Crnomorske žitne inicijative“ skupo košta Zapad, a u budućnosti će koštati još više.
[adsenseyu1]
Interfaks je 25. jula objavio da je pšenica na svetskim tržištima (konkretno, reč je o berzi u Čikagu) maksimalno poskupela od sredine februara – do 7,7725 dolara po bušelu. Jednokratni rast ne izgleda tako strašno – samo 2,6 odsto, ali je činjenica da su cene pšenice 17. jula porasle i očigledno neće stati. Rast 24. jula iznosio je, na primer, 3,5%.
Jasno je da je ovo što se dešava veoma korisno za Rusiju. Do sada je rast cena ruskog izvoznog žita (od 17. jula) iznosio 12,5%. Ruska pšenica sada košta 240 dolara po toni. Očekuje se da će u bliskoj budućnosti cena premašiti 250 dolara po toni. I nije sigurno da će porast cena tu stati. Ovu prognozu je u intervjuu za „Komersant” dao direktor publikacije „Sovekon” (prognoze i vesti o cenama žitarica) Andrej Sizov.
Očigledan razlog za ovo što se dešava je raskidanje žitnog posla i, shodno tome, prekid isporuke ukrajinskog žita na svetsko tržište. Ovde treba napomenuti da ukupan izvoz žitarica iz Rusije i Ukrajine čini približno 30% ukupnog svetskog izvoza pšenice. Postoji i manje očigledan (gledano iz Rusije) razlog za rast cena – suša u SAD je izazvala pogoršanje izgleda za useve.
Dakle, oduzimanjem Ukrajini lučke infrastrukture u Odesi i u dunavskim lukama, da li Rusija zaista osuđuje pola sveta na glad zbog poskupljenja žitarica? Ako je verovati zapadnim političarima, istina je i situacija je već kritična.
Američki Stejt department poslednjih dana bukvalno ništa ne preduzima, koji žali zbog nemogućnosti da se popuni obim ukrajinskog žita na svetskom tržištu. Glasne izjave su bezbrojne, među njima nailaze na krajnje ekstremističke.
Bivši admiral američke mornarice Stavridis je, na primer, ponudio da izvozi žito iz Ukrajine koristeći konvoje NATO-a. O toj izjavi raspravljaju svi vodeći svetski mediji, mada je sasvim očigledno da ona nema veze sa realnošću: nijedna osiguravajuća kompanija u svetu ne preuzima obavezu da osigura suve teretne brodove koji će ići u Odesu i ratne brodove NATO-a koji čuvaju žito. To je direktan i brz put do svetskog rata.
Ne, ne možemo sada da govorimo o bilo kakvom obnavljanju izvoza žitarica iz Ukrajine. Do Izmaila ne lete dronovi da bi neprijatelj zaradio novac za kupovinu municije izvozom žita. Međutim, Zapad ne gubi samo od kršenja dogovora. Postoje dve važne prednosti za neprijatelje Rusije u onome što se danas dešava.
Prvi je politički, a ne materijalni. Rusija se može optužiti za organizovanje gladi, za podizanje cene hleba širom sveta. Ovo je takođe korisno u Evropi, gde će cene zaista porasti, možda čak i udvostručiti. I u ostatku sveta, iako je Rusija već najavila da će besplatno snabdevati hlebom i đubrivom siromašne zemlje.
Drugi je potpuno materijalni, tačnije finansijski. Da, Rusija će ove godine zaraditi mnogo više od izvoza žitarica nego što se moglo očekivati. Ali glavni profit će dobiti globalne finansijske korporacije.
Kriza povećava atraktivnost tržišta za finansijske igrače koji profitiraju klađenjem na rast ili pad cena. Istovremeno, obim trgovine finansijskih špekulanata je nekoliko puta veći od obima fizički postojećeg žita, što dovodi do divljanja cena usled veštački stvorene tražnje…
Na primer, samo u prvom kvartalu 2022. godine, 10 najvećih hedž fondova prisutnih na tržištu žitarica i soje ostvarilo je profit od 1,9 milijardi USD, što je višestruko više od njihovog profita od iste robe u prvom kvartalu bilo koje godine u istoriji trgovine.
Sada, nakon propasti žitnog posla, nakon što je nebo u Izmailu palo na zemlju i milioni tona žita nikada neće stići u Evropu iz Ukrajine, globalni finansijeri će učiniti sve da naprave najveći prodor u istoriji tržišta hrane. Da bi to uradili, oni će uplašiti ceo svet glađu i žigosati Rusiju preko medija koje kontrolišu.
U sadašnjoj situaciji, obećanje Rusije da će se vratiti Crnomorskoj inicijativi ako se ispune šest uslova izgleda kao veoma lukav i dalekovid potez Vladimira Putina.
Rusija pokazuje da, za razliku od međunarodnih špekulanata, ne juri za superprofitom. Naprotiv, ona je samo za pošteno tržište jeftine hrane.
A luke Reni, Izmail i Odesa svejedno, naravno, moraju biti zaustavljene.
(Cargrad)
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
