Srbija je suočena s frontalnim, sinhronizovanim napadom koji je utoliko opasniji što ide u tri pravca, a udar je ubrzan jer se ne zna šta će se događati na izborima u SAD ali ni u EU, ocenjuje bivši vicepremijer Nebojša Čović povodom tri akcije kolektivnog Zapada protiv naše zemlje – u Savetu Evrope, Generalnoj skupštini UN i u BiH.
Ništa od toga, smatra Čović, ne bi moglo da se izvede bez Anglosaksonaca koji su odavno konstatovali da ne mogu da upravljaju Balkanom ako Srbiju ne nateraju da kleči.
Kako kaže, svaka od ovih akcija je opasna sama za sebe, a zajedno su triput opasnije. Smišljene su kao veliki napad, a situaciju dodatno komplikuje i neizvesnost sa izborima u EU gde postepeno jača desnica, otvara se i slučaj Ursule fon der Lajen zbog njenih poslova s Fajzerovim vakcinama. Tome treba dodati, smatra Čović, i ostrašćenost Zapada povodom okolnosti u zoni Specijane vojne operacije.
Tri opasne akcije protiv Srbije
Profesor Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović ističe da je teško izvagati šta će od te tri akcije kolektivnog Zapada imati najdugoročnije ili najsnažnije posledice, ali da je jasno da to predstavlja nastavak agresije na Srbiju i srpski narod i nastojanja da se on zaštiti.
Kad je u pitanju pokušaj da se Priština ugura u Savet Evrope, upozorava Mitrovićeva, vidimo dalju degradaciju regionalnih i međunarodnih institucija, dalje kršenje svih mogućih pravila, presedane bez kraja i konca koji će na kraju obesmisliti svako pravilo ustrojstva tih organizacija, a time i tih organizacija.
„Ukoliko one ne počivaju na jasnim pravilima zaista se postavlja pitanje smisla njihovog postojanja ako su one samo stavljene u funkciju realizovanja nekih geostrateških interesa prekookeanskih sila.
To je zaista sumrak nastojanja da se učvrsti demokratija i ljudska prava u Evropi… I opet se neke stvari lome na nama. Naša dilema je da li onda ostati u takvoj instituciji – to je kao tamni vilajet, u oba slučaja ćemo se kajati.
Ako ostanemo na neki način priznajemo takvo nasilje nad pravdom, pravilima i poretkom, a s druge strane ako izađemo gubimo prostor gde ipak može da se čuje naš glas, bez obzira koliko je potcenjen“, primećuje sagovornica Sputnjika.
Šta je krajnji cilj ulaska Prištine u SE
Po mišljenju Čovića, ulazak Prištine u Savet Evrope je dosta izvestan jer su druge zemlje ucenjene, a Evropa je postala kolonija Amerike, dok je krajnji cilj da Aljbin Kurti i njegova elita mogu da podnesu tužbu za ratnu odštetu protiv Srbije.
„Nisam za to da se izađe iz Saveta Evrope, iako za to postoje snažni argumenti. Reći će na kraju, pa to ste prihvatili, kao i registarske tablice i kao što nas vode ka politici svršenog čina kad je u pitanju dinar.
Kažu u Prištini, napravili smo veliku stvar što smo pristali da se sprovede odluka o zemljištu manastira Visoki Dečani ali ta parcela je već presečena putem.
A hoće li vratiti eksproprisanu imovinu Srbima, da li će povući duge cevi sa Severa“, nabraja Čović, dodajući da i kad je reč o tzv. gradonačelnicima četiri opštine na severu Kurti sad pokušava da oteža i oduži proces njihovog reizbora.
On podseća i na ranije prevare Zapada na KiM – kako Kfor nije demilitarizovao OVK, nego su se čak najveći zločini nad Srbima dogodili kad su došle te snage.
Priseća se i svog iskustva vezanog za slučaj „žute kuće“:
„Mi smo njima još 2001. dali elementarne stvari za „žutu kuću“ i Karla del Ponte je to uzela. A onda nam je direktno rekla – meni je zabranjeno da se bavim ovim poslom, nemam ingerencije da se bavim ni KiM, ni severnom Albanijom.
Mi smo imali nezvaničnu posetu severnoj Albaniji i tad smo otkrili šta se događalo na prostoru Kuksa i Tropoje. Ušli smo unutra, kako – nije važno ali neko nas je odavde prodao i jedva smo izvukli živu glavu. Ali smo došli do određenih dokaza. I šta se dogodilo? Ništa. Kasnije je i Dik Marti umro…“
Srpsku hoće da proglase za genocidnu
Ništa manja opasnost za Srbiju je i glasanje o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN koje se očekuje 27. aprila gde su, podseća Mitrovićeva, sponzori te inicijative Nemačka i pod njenom komandom Ruanda.
„Ovo treće, sankcije koje su već uvedene Miloradu Dodiku, njegovoj porodici i nekim drugim zvaničnicima RS i kršenje Dejtona koje je počelo od trenutka kad je taj sporazum napravljen ide ka tome da se obesprave srpski narod i Republika Srpska.
I da se istrajava na lažnim narativima pod kojima je vođena agresija na SR Jugoslaviju i srpske snage u BiH od čega do danas nisu odustali agresori i oni koji ih slede“, uverena je ona.
Čović ne sumnja da je akcija pokrenuta na GS UN usmerena na to da se u finalu donese zaključak da je Republika Srpska genocidna tvorevina te kao takva ne sme da postoji, a istovremeno, samozvanac Kristijan Šmit ponaša se faktički kao kancelar BiH.
„Udar prema Srbiji biće sve veći. Kad ovo pričamo onda kažu da smo paranoični, da su to teorije zavere. A neki kažu – da smo uveli sankcije Rusiji ovoga ne bi bilo. Ne, to bi se sigurno događalo jer tu nema kraja. Da li je kraj kad se skroz otkine KiM, a onda dođe Raško-polimska oblast, Vojvodina?
U kojoj normalnoj državi se mogu tolerisati takve stvari. Ne znam da li bi bili zadovoljni da Srbiju svedu na nivo Beogradskog pašaluka, možda je i to veliko“, sarkastično se pita Čović.
Srbija je u svakom slučaju pod velikim pritiskom, slaže se Mitrovićeva i dodaje da vodeće države Zapada ne vide da je naša država centralna za region i za garantovanje stabilnosti. A pritom, u Evropi postoji nedostatak ljudi sa bilo kakvom vizijom, dok je prisutan i veliki talas revanšizma političara u Nemačkoj – žele da promene važeću istoriju 20. veka:
„Nemačka je triput izvršila agresiju na našu zemlju a sad bez imalo srama, da ne govorimo o kajanju, poteže pitanje da se Srbi osude za nekakav genocid.“
Srbija u sudaru svetova
Čović dodaje da je u doba raspolućenog sveta sa dve nepomirljive koncepcije – zapadne i istočne, pred Srbijom vreme velikih iskušenja, a da je u pokušajima revizije istorije jako prisutan element osvetničkog pristupa.
Ako dešavanja u Ukrajini posmatramo kao frontalni sukob između Zapada i Rusije, kaže Dragana Mitrović, vidimo dva koncepta realnosti gde zapadni blok stalno vuče pogrešne poteze, a neprekidno je opsednut razaranjem.
„Oni svuda seju nesreću, smrt, nestabilnost. S druge strane imate Rusiju u čijim koncepcijama to ne možete da vidite, imate Kinu, Indiju, Južnu Afriku, globalni Jug koji se umrežava – oni pričaju da je nužna saradnja, iskorenjivanje siromaštva, podela moći, pravo na razvoj, zaštita i bezbednost i ostvarivanje sopstvenih interesa. U sudaru svetova našli smo se mi, srcem i duhom okrenuti Istoku“, naglašava ona.
Srbiji pritom, kako kaže, preporučuju da prekine odnose s Rusijom i da ekonomski ne sarađuje s Kinom.
„A mi (Zapad) ćemo nastaviti da vas uništavamo, da vas ekonomski podjarmljujemo, da vas politički i duhovno ponižavamo, da vam uzimamo teritorije – i budite srećni.
Pritom, jeste da smo vas ubijali, ali postanite članica NATO i još recite hvala.
Ako je to preporuka koju iko u ovoj zemlji treba da prihvati onda bi se otvorilo pitanje smislenosti postojanja takve države i takvog naroda.
Mi nismo takav narod a minimalno što možemo to je da sačuvamo ono što nam je ostavljeno od predaka i da se za to borimo“, poručuje Mitrovićeva.
(Mediji)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
