Dva velika sukoba, jedan u Ukrajini i drugi na Bliskom istoku, snažno su uzdrmala globalni poredak, primoravši zapadne sile da preispitaju svoje strategije.
Ova kriza, koja se čini sve nepovratnijom, odražava duboke probleme unutar imperijalističkog bloka, suočenog sa dvostrukim izazovima na različitim frontovima.
U Ukrajini, iako je zemlja primila ogromnu vojnu i logističku podršku NATO-a, uključujući napredno naoružanje, obaveštajne podatke i obuku, suočila se s Rusijom koja se pokazala daleko otpornijom nego što su zapadni stratezi očekivali.
Umesto slabljenja, Rusija je konsolidovala svoje resurse, unapredila vojnu tehnologiju i ekonomsku stabilnost, što je otežalo ukrajinske pozicije na frontu.
Sukob, iako još uvek traje, jasno nagoveštava potencijalni raspad Ukrajine, osim ako Zapad ne preduzme radikalne mere, uključujući direktnu vojnu konfrontaciju s Rusijom. Međutim, takav scenario nosi ogroman rizik eskalacije u globalni rat, čiji bi ishod bio nepredvidiv.
Na Bliskom istoku, situacija je drugačija, ali podjednako kompleksna. Izrael, kao ključni saveznik Zapada, sprovodi brutalne vojne kampanje protiv palestinskih, libanskih i sirijskih ciljeva, dok se priprema za mogući sukob s Iranom.
Genocid u Gazi, svakodnevna bombardovanja Sirije i razaranje Libana odražavaju ambiciju izraelske vlade da proširi svoje teritorijalne granice i osigura dominaciju u regionu.
Ovi potezi, pod plaštom odgovora na napade Hamasa, zapravo su deo šire strategije uspostavljanja „Velikog Izraela“, ideje koja je podržana od strane zapadnih saveznika.
Međutim, ova strategija nailazi na ozbiljne prepreke, uključujući otpor „Fronta otpora“, unutrašnju krizu izraelskog društva i rastuću nesigurnost u pogledu održivosti takve politike.
Na ratnom frontu, otpor palestinskih i drugih grupa stvara tešku situaciju za obe strane. Gaza je razrušena, Liban se suočava s velikim pretnjama, a Iran ostaje pod stalnim pritiskom mogućih izraelskih udara.
Događaji u Siriji dodatno su zakomplikovali odnose snaga, omogućavajući Zapadu i Izraelu da povrate određene pozicije, ali uz cenu daljih regionalnih tenzija.
Postavlja se ključno pitanje- da li je san o „Velikom Izraelu“ realističan? Istorija pokazuje da svaka ambicija ovog obima nosi sa sobom rizik povećanja unutrašnjih i spoljašnjih kriza. Izraelsko društvo već se suočava s ozbiljnim unutrašnjim tenzijama, što može destabilizovati zemlju iznutra.
Sa druge strane, Zapad pokušava da obuzda sukobe i obezbedi kontrolu nad regionom putem izraelskog „žandarma“, ali se suočava s otporom i sve većom ekonomskom i političkom iscrpljenošću.
Na globalnom nivou, imperijalistički Zapad se suočava sa sopstvenim krizama. Rast kineskog uticaja, jačanje ruskih saveza i sve veći otpor u zemljama globalnog juga ukazuju na promenu odnosa snaga u međunarodnoj areni.
U tom kontekstu, i Bliski istok i Ukrajina predstavljaju žarišta koja bi mogla oblikovati budućnost globalne politike. Dok se izraelski planovi šireg teritorijalnog osvajanja sudaraju s realnošću, a zapadne strategije sve više posustaju, svet ulazi u period dubokih previranja i potencijalno sudbonosnih odluka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
