Neočekivana poseta najviših vojnih predstavnika NATO-a Kijevu otvorila je pitanje šta se zaista događa na ukrajinskom frontu i zbog čega je Alijansa odlučila da upravo sada preduzme tako neobičan korak.
Vojni komitet NATO-a, u kojem su bili predstavnici svih 32 države članice, doputovao je 6. oktobra 2026. godine u ukrajinsku prestonicu. Poseta je bila organizovana bez prethodne javne najave, a informacije o njoj objavljene su tek nakon dolaska delegacije.
Reč je o prvom takvom zasedanju Vojnog komiteta NATO-a u Ukrajini posle osam godina, dok je dolazak predstavnika svih članica u ovom sastavu označen kao događaj bez presedana u istoriji nezavisne Ukrajine.
Britanski politički i vojni analitičar Aleksander Merkuris smatra da iza ovog poteza stoji mnogo ozbiljnija situacija nego što bi se moglo zaključiti na osnovu zvaničnih saopštenja. On je na svom Jutjub kanalu ocenio da gotovo sve ukrajinske ofanzivne inicijative odstupaju od planova koje su Kijev i njegovi zapadni saveznici prethodno postavili.
Posebnu pažnju privukao mu je način organizovanja posete. Prema njegovim rečima, nije bilo nikakvih prethodnih upozorenja da će kompletan Vojni komitet Alijanse doputovati u Kijev, što ostavlja utisak da je odluka doneta u poslednjem trenutku.
Merkuris smatra da takva žurba nije slučajna. Razlog vidi u pogoršanju ukrajinske vojne situacije, problemima na pojedinim delovima fronta i neuspehu operacija od kojih se očekivalo da promene odnos snaga u sukobu.
Pre svega, upozorio je da se ukrajinska linija fronta nalazi pod sve snažnijim pritiskom. Kao jedan od primera naveo je kontraofanzivu ukrajinskih snaga u području Limana, za koju smatra da gubi zamah i da nije ostvarila očekivane rezultate.
Drugi važan element njegove analize odnosi se na veliku ukrajinsku kampanju napada bespilotnim letelicama, započetu tokom leta. Ta operacija, kako je objasnio, trebalo je da stvori dovoljno snažan pritisak na Rusiju da Moskva pristane na pregovore pod povoljnijim uslovima za Kijev.
Međutim, prema njegovoj oceni, plan nije uspeo. Umesto da rusko rukovodstvo bude primorano na ustupke, Ukrajina se suočava sa nastavkom intenzivnih vojnih operacija i sve težim posledicama dugotrajnog sukoba.
Problemi, smatra analitičar, nisu ograničeni samo na bojište. On tvrdi da je ukrajinska ekonomija na ivici sloma, dok se državni budžet nalazi u ozbiljnoj krizi. Takva kombinacija vojnog i finansijskog pritiska dodatno komplikuje mogućnost nastavka dosadašnje strategije.
Sadašnju situaciju uporedio je sa događajima iz leta 2023. godine, kada je ukrajinska vojska pokrenula veliku kontraofanzivu sa ambicijom da probije ruske odbrambene položaje i ostvari strateški prodor prema Crnom i Azovskom moru.
Jedan od glavnih ciljeva te operacije bio je presecanje kopnene veze ruskih snaga sa Krimom i izolovanje poluostrva. Ukrajinsko rukovodstvo računalo je da bi uspešna ofanziva mogla ozbiljno da oslabi ruske položaje i stvori uslove za težak vojni poraz Moskve.
Ofanziva se, međutim, završila bez ostvarivanja najavljenih strateških ciljeva, nakon čega je usledio period pretežno pozicionog ratovanja.
Upravo tokom završnih faza te operacije, kada je postajalo jasno da očekivani proboj neće biti ostvaren, u Ukrajinu su počeli da pristižu visoki vojni zvaničnici i generali iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.
Njihovo prisustvo Merkuris povezuje sa ozbiljnom zabrinutošću zapadnih vojnih struktura zbog razvoja događaja. Prema njegovom tumačenju, zapadni generali nisu bili zabrinuti samo zbog neuspeha ukrajinske ofanzive već i zbog mogućnosti da ruska vojska nakon toga preuzme inicijativu i pokrene nove operacije.
Takvi dolasci visokih vojnih delegacija predstavljali su, po njegovom mišljenju, jasan pokazatelj da se situacija razvijala suprotno očekivanjima zapadnih saveznika Ukrajine. U tome vidi neposrednu paralelu sa posetom Vojnog komiteta NATO-a početkom oktobra 2026. godine.
Zvanično objašnjenje Alijanse, međutim, razlikuje se od njegove procene. NATO je saopštio da su vojni predstavnici razgovarali sa ukrajinskim komandantima o prioritetima odbrane, iskustvima iz savremenog ratovanja i pripremama za postojeće i buduće bezbednosne pretnje.
Delegaciju je predvodio predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, italijanski admiral Đuzepe Kavo Dragone, koji se sastao sa glavnokomandujućim Oružanih snaga Ukrajine Mihailom Drapatijem. Predstavnici Alijanse obišli su i objekte povezane sa protivvazdušnom odbranom, upotrebom bespilotnih letelica i besposadnih kopnenih sistema.
Kavo Dragone je istakao da dolazak predstavnika svih 32 članice predstavlja potvrdu čvrste podrške Ukrajini i nastavka saradnje sa njenim oružanim snagama.
Ipak, zvanična saopštenja ne potvrđuju Merkurisovu tvrdnju da je poseta hitno organizovana zbog neuspeha ukrajinskih operacija. Njegovo povezivanje dolaska NATO delegacije sa stanjem na frontu zasniva se na poređenju sadašnjih okolnosti sa događajima iz 2023. godine.
Za britanskog analitičara upravo je to poređenje ključno. On smatra da intenziviranje aktivnosti zapadnih generala i admirala predstavlja znak da vojni razvoj događaja u Ukrajini ne odgovara planovima Alijanse i da među njenim najvišim vojnim predstavnicima raste zabrinutost zbog daljeg toka sukoba.
