Podrška predsednika SAD Džozefa Bajdena izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu u osveti za napad Hamasa podstakla pokret otpora u američkoj administraciji.
Nakon što je prebrojano više od 11.000 mrtvih Palestinaca i više od 25.000 ranjenih do danas, stotinu zvaničnika Stejt departmenta potpisalo je memorandum kojim se oštro kritikuje politiku Bele kuće prema Gazi, a osoblje koje radi za demokratske predstavnike u Kongresu protestuje zbog prećutne tolerancije ratnih zločina protiv civila.
Geneza pobune u američkoj administraciji leži uglavnom u zapanjujućem broju dece ubijene u Gazi; Ministarstvo zdravlja Hamasa je pre samo nedelju dana potvrdilo smrt više od 4.100 dece, a prema zvaničnim podacima UN, još 1.200–1.300 dece je nestalo i strahuje se da su njihova tela zarobljena pod ruševinama.
Veoma visok udeo dece među žrtvama je zbog činjenice da je 47 odsto palestinskog stanovništva u Gazi mlađe od 18 godina, što su očigledno i učinili predstavnici onih četrnaest zemalja koje su glasale protiv humanitarne rezolucije o prekidu vatre. ne razmišljaj previše o tome.
Među tih 14 zemalja bile su i Sjedinjene Američke Države, ali i (iz nepoznatog razloga) Republika Hrvatska zbog svojih geostrateških interesa i istorijskog savezništva sa Izraelom. Otprilike svakih 10 minuta jedno dete umre u Gazi, upozorio je čelnik Svetske zdravstvene organizacije.
Od 2019. godine nijedan sukob nije ubio više dece. Poređenja radi, u sukobu visokog intenziteta u Ukrajini prošle godine ubijeno je 477 dece, a ove godine 83, što je otprilike 7 do 8 puta manje dece žrtava nego u 5 nedelja sukoba između izraelskih oružanih snaga i Hamasa.
[adsenseyu1]
Pored stravičnog broja poginule ili ranjene dece, kao i one koja su ostala bez roditelja, ukupne razmere humanitarne katastrofe su tolike da ne čudi što je stotinak zaposlenih u Stejt departmentu i USAID-u potpisalo memorandum na pet stranica koji je izradio mlađi američki diplomata, a u kojem se američki predsednik optužuje za širenje dezinformacija o ratu u Gazi, tvrdi da je Izrael odgovoran za ratne zločine, čiji je Bajden učesnik. Dokument, koji je prvi preneo Aksios, svedoči o dubini podela u američkoj diplomatiji, koje su počele da se pretvaraju u svetonazorski rat.
Memorandum koji je potpisao trocifreni broj zvaničnika Stejt departmenta dodatno je učvrstio uverenje velikog broja američkih progresivnih aktivista u neophodnost protesta, ali i produbio sukob unutar Demokratske partije oko tolerancije nasilja nad Palestincima.
Pored prozivanja Bajdena zbog dezinformisanja američke javnosti, u dopisu se sugeriše da američke vlasti treba da podrže podjednako oslobađanje talaca kidnapovanih tokom terorističkih napada 7. oktobra, kao i oslobađanje hiljada Palestinaca kojima je nakon toga ograničena sloboda. kretanja u Izraelu bez naknade.
U dokumentu se tvrdi da su isključenje struje i vode, proterivanje stotina hiljada, kao i neselektivni napadi dugog dometa „ratni zločini ili zločini protiv čovečnosti po međunarodnom pravu“.
„Međutim, nismo uspeli da preispitamo svoj odnos prema Izraelu. Udvostručili smo našu nepokolebljivu vojnu pomoć (izraelskoj vladi) bez jasnih ili efektivnih crvenih linija“, navodi se u memorandumu.
Štaviše, Bela kuća i Savet za nacionalnu bezbednost su kritikovani zbog nepoštovanja palestinskih života, nesposobnosti za strateško predviđanje i nespremnosti za deeskalaciju. Memorandum je takođe kritikovao Bajdena zbog „dovođenja u pitanje broja poginulih“ u Gazi.
Memorandum u kojem se kritikuje Bela kuća u Gazi procurio je sa specijalnog internog kanala koji je Stejt department otvorio da kritikuje zvaničnu američku politiku koja datira još od rata u Vijetnamu. Iako je pravilo da ova komunikacija ostaje tajna, povremeno u javnost dospevaju kritike sa kanala.
Godine 2016. objavljeno je pismo 51 diplomate u kojem se kritikuje Obamina politika prema Siriji, a 2021. je izbio obračun Kongresa i Stejt departmenta oko memoranduma o američkom povlačenju iz Avganistana.
„Njujork tajms“ je takođe zabeležio revolt više od stotinu zaposlenih koji rade za demokratske predstavnike u Kongresu koji su ogorčeni što su izabrani predstavnici demokrata, za koje rade, ignorisali humanitarno pravo u znak podrške pravu Izraela na odmazdu. Evo kako njihov protest opisuje verovatno najuticajnije novine u Sjedinjenim Državama:
„Karanfili su stigli kolima. Krvavo crvena, ružičasta, narandžasta i žuta, više od 10.000 stabljika bilo je položeno na stepenicama u podnožju Kapitola na vedrom plavom nebu.
Svaki od njih je trebalo da predstavlja civilni život izgubljen u ratu između Izraela i Hamasa mesec dana kasnije, obuhvatajući podjednako izraelski i palestinski narod. Dovelo ih je više od 100 zaposlenih u Kongresu, koji su svi nosili maske kako bi sakrili svoj identitet, kako bi prošle nedelje odali počast civilima poginulim u sukobu i pozvali na prekid vatre i oslobađanje više od 200 talaca koje je uhvatio Hamas.
„Mi smo kongresno osoblje na Kapitol Hilu i više nam nije prijatno da ćutimo“, rekla su tri pomoćnika, od kojih su svi odbili da navedu svoja imena, dok se kupola Kapitola uzdizala iza njih. „Naši birači mole za prekid vatre, a mi smo osoblje koje odgovara na njihove pozive. Većina naših šefova na Kapitol Hilu ne sluša ljude koje predstavljaju. Zahtevamo od naših lidera da pozivaju na prekid vatre, oslobađanje svih talaca i trenutnu deeskalaciju.“
Značajan deo prostora u američkim i evropskim medijima posvećen je rastu antisemitizma. Nije neočekivano da antisemiti koriste uzavrele strasti da promovišu svoje bolesne i apsolutno odvratne ideje, ali olako izjednačavanje humanitarnih protesta sa perfidnom zaštitom terorista, odnosno antisemitizmom, može se prepoznati kao politički cinizam koji može imati dugoročne toksične posledice. na globalnu političku scenu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
