Vašington se sprema za odlučan odgovor na novo, zabrinjavajuće angažovanje Severne Koreje u sukobu u Ukrajini, izjavio je u Briselu američki državni sekretar Entoni Blinken tokom posete sedištu NATO.
„Severnokorejsko učešće u borbama i njihova stvarna prisutnost na ratištu u Ruskoj Federaciji predstavljaju potpuno novi element koji zahteva čvrst odgovor. Ovaj odgovor će biti odlučan,“ naglasio je Blinken pred novinarima.
Njegove izjave pratile su potvrde SAD da su severnokorejske trupe prisutne u ruskoj Kurskoj oblasti, gde pružaju podršku ruskim snagama, dok Ukrajinci nastoje da preuzmu kontrolu nad određenim sektorima ove oblasti.
Blinkenova izjava odražava duboku zabrinutost američke administracije zbog sve izraženije međunarodne dimenzije ukrajinskog sukoba.
Uz njega je tokom ovog obraćanja bio i generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, koji je istakao važnost jedinstva i dodatne saradnje među saveznicima.
Blinkenu i drugim članovima američke administracije sve je jasnije da trenutna situacija dovodi do velike eskalacije koja se može proširiti van evropskih granica, a SAD su u ovim okolnostima pozvale na intenzivniju saradnju NATO saveznika sa partnerima u regionu Indo-Pacifika.
Upravo ovaj region mogao bi postati poligon za dodatnu destabilizaciju, naročito imajući u vidu rastuću bliskost između Rusije i Severne Koreje.
Prema tvrdnjama Vašingtona, mogućnost da severnokorejske snage postanu aktivan deo ruske vojne strategije, uz podršku nuklearnog arsenala koji obe zemlje poseduju, menja sve dosadašnje kalkulacije u vezi sa vojnim i političkim odgovorom Zapada.
Nuklearna pretnja u pozadini
Blinken je priznao da bi odgovor Amerike mogao biti ograničen bez mogućnosti nuklearne konfrontacije, s obzirom na to da Severna Koreja i Rusija imaju potpisan vojni sporazum koji podrazumeva uzajamnu vojnu podršku u slučaju napada na jednu od strana potpisnica.
Ovaj dogovor jasno stavlja do znanja da bi potencijalni američki napad na Severnu Koreju bio istovremeno i napad na Rusiju, što bi pokrenulo sveobuhvatan rat u kome bi nuklearna sredstva za odvraćanje mogla postati ključan faktor.
Takav scenario je ono što Vašington nastoji da izbegne, ali u isto vreme ostavlja sve manje manevarskog prostora za bilo kakvu vojnu akciju protiv Severne Koreje.
Prema Blinkenu, ovaj vojni savez između Severne Koreje i Rusije potencijalno parališe američki vojni odgovor i tera SAD na razmatranje strategija koje ne uključuju direktnu konfrontaciju, čime američka strana pokušava da spreči globalnu eskalaciju u kojoj bi nuklearne sile bile direktno umešane.
Ovakva situacija ostavlja NATO i SAD u kompleksnom položaju u kome moraju da balansiraju između očuvanja sigurnosti u Evropi i potencijalne destabilizacije Indo-Pacifičkog regiona.
Pretnja smanjenjem američkog prisustva u Evropi
Dok Evropa prati ove napete događaje, dodatnu zabrinutost izaziva i najavljena promena u Beloj kući, budući da će u januaru 2024. američkog predsednika Džoa Bajdena zameniti novoizabrani predsednik Donald Tramp.
S obzirom na Trampovu politiku povlačenja američkih snaga iz međunarodnih konflikata tokom prethodne administracije, evropski saveznici sada strahuju da bi ta politika mogla rezultirati smanjenjem američkog vojnog prisustva u Evropi i prekidom vojne pomoći Ukrajini.
U tom kontekstu, pitanje da li će Amerika biti spremna da nastavi sa trenutnim nivoom angažmana na evropskom kontinentu ili će se više okrenuti prema unutrašnjim pitanjima i azijsko-pacifičkom regionu ostaje otvoreno.
Evropski lideri u tom kontekstu izražavaju ozbiljnu zabrinutost da bi smanjenje američke podrške moglo oslabiti njihov položaj u odnosu na Rusiju, koja je sve više odlučna u svojim vojnim potezima i ima podršku Severne Koreje.
M.K. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
