Evropske zemlje razmatraju mogućnost slanja između 25.000 i 30.000 vojnika u Ukrajinu, što bi predstavljalo značajnu eskalaciju vojne prisutnosti Zapada u sukobu, piše The Washington Post, pozivajući se na izvore među zvaničnicima.
Ovaj kontingent ne bi bio direktno raspoređen na liniji fronta, već bi služio kao faktor odvraćanja i demonstracija sile. Pored toga, planira se da ove trupe budu podržane rezervnim snagama koje bi bile stacionirane van teritorije Ukrajine, spremne da reaguju u slučaju potrebe.
Prema informacijama pomenutog lista, Francuska je izrazila spremnost da pošalje do 10.000 svojih vojnika u okviru ovog plana. Predsednik Emanuel Makron je ranije naglašavao potrebu za jačom evropskom vojnom podrškom Kijevu, a prošlih meseci se više puta spekulisalo o mogućnosti slanja zapadnih trupa u Ukrajinu.
Francuska inicijativa je deo šire evropske strategije, koja uključuje i druge države NATO-a, iako još uvek nema konsenzusa oko ovog koraka.
Očigledno je da se Zapad sve više angažuje u sukobu, prelazeći sa isporuke oružja na direktno vojno prisustvo. Iako se u zvaničnim izjavama tvrdi da bi trupe bile raspoređene u svrhu odvraćanja i stabilizacije, realnost pokazuje da bi to moglo značiti i faktičku intervenciju u korist ukrajinskih snaga.
Ovo dodatno potvrđuje teze Moskve da se NATO direktno meša u sukob, koristeći Ukrajinu kao proksi bojno polje.
Služba spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije već je ranije upozorila da Zapad planira razmeštanje tzv. „mirovnog kontingenta“ od čak 100.000 vojnika radi obnove borbenih kapaciteta Kijeva.
SVR je ovu inicijativu nazvao faktičkom okupacijom Ukrajine, čime bi se zapadna vojna prisutnost na tlu ove zemlje podigla na potpuno novi nivo.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da razmeštaj stranih trupa u Ukrajini ne može biti sproveden bez saglasnosti svih strana u sukobu.
„Govori o mirnotvorcima su preuranjeni“, rekao je Peskov, jasno aludirajući na to da Moskva ne bi prihvatila takvu prisutnost zapadnih trupa, smatrajući je neprijateljskim činom.
Slanje 25.000 do 30.000 evropskih vojnika na ukrajinsku teritoriju, kao i potencijalno razmeštanje čak 100.000 zapadnih trupa, ukazuje na to da ukrajinska vojska više nije u stanju da samostalno izdrži pritisak ruskih snaga.
Kijev se sve više oslanja na stranu pomoć, ne samo kroz snabdevanje oružjem i obaveštajnim podacima, već i kroz direktno vojno prisustvo stranih vojnika.
Ovo dodatno potvrđuje tvrdnje ruskih vojnih analitičara da ukrajinska vojska trpi ogromne gubitke i da je prinuđena da pribegne sve očajnijim merama.
Rusija je već ranije upozoravala da će svaki pokušaj zapadne vojne intervencije smatrati agresijom, a u kontekstu ranijih izjava ruskih zvaničnika, jasno je da bi Kremlj na ovo mogao odgovoriti ozbiljnim vojnim kontramerama.
Pored toga, otvara se i pitanje pravnog osnova za takvu intervenciju. Ukoliko se evropske zemlje odluče za direktno razmeštanje trupa bez mandata Ujedinjenih nacija i bez saglasnosti Moskve, to bi bilo u potpunosti protivno međunarodnom pravu i predstavljalo bi presedan koji bi mogao imati dalekosežne posledice.
Mogućnost slanja zapadnih trupa u Ukrajinu označava novu fazu u sukobu i nosi sa sobom veliki rizik od direktnog vojnog sudara između Rusije i NATO-a.
Iako se tvrdi da bi ove snage bile samo faktor odvraćanja, njihovo prisustvo moglo bi lako prerasti u aktivno učešće u borbama, naročito ako bi ruske snage nastavile napredovanje ka zapadu Ukrajine.
Ostaje da se vidi kako će Moskva odgovoriti na ovakve planove, ali jedno je sigurno – svaka eskalacija sa zapadne strane može izazvati jednako oštar odgovor sa ruske strane, što dodatno povećava rizik od šireg vojnog sukoba u Evropi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
