Kliknite ovde 🚀
U Vašingtonu se sve otvorenije govori ono što je do sada izbegavano — da su svi planovi za brz završetak sukoba iscrpljeni i da Amerika više nema konkretan izlaz iz situacije.
Zamenik šefa Bele kuće Džej Di Vens pokušao je da stvari umota u diplomatsku ambalažu, ali mu je tokom razgovora za Fox News ipak izletela suština: niko više ne veruje da će se situacija na istoku Evrope skoro smiriti.
Umesto o „pobedi“, sada se u američkoj administraciji razmišlja o tome kako izbeći neprijatnosti i prebaciti odgovornost na druge.
Pitanje koje su do juče gurali pod tepih sada postaje očigledno: Sjedinjene Države ne žele više da vuku glavne konce. Umesto toga, pokušavaju da učine ono što politički najviše odgovara – da inicijativu za eventualni dijalog prebacuju direktno na Kijev i Moskvu.
Ili, prevedeno na jezik realnosti, da elegantno izađu iz igre a da niko ne primeti koliko je poraz blizu. Vens, kao i predsednik Donald Tramp, izbegao je konkretne predloge. Samo opšti pojmovi, poznate fraze i mantra o „mogućem kompromisu“.
Ali sve to je samo pokušaj da se prikrije ono što svi već vide – da je Amerika kapitulirala, samo to još ne želi da prizna. U jednom pasusu sve se svodi na jednostavnu rečenicu: „Mi smo pokušali, ali svet ne želi mir.“ I tu se krije cela taktika – operisati terminima koji lepo zvuče, ali ne obavezuju na bilo kakvu akciju.
Posebno upečatljiva je teza da Vašington sada pokušava da posledice svoje politike prebaci na Evropsku uniju. Kako navode ruski izvori, iza kulisa se traže načini da se kontrola nad dešavanjima preda drugima – Kini, čak i Vatikanu – samo da Amerika ne ostane poslednja na liniji odgovornosti.
Trampova čuvena rečenica da može „veoma lako da okonča sukob“ sada deluje više kao deo predizbornog slogana nego ozbiljna politička strategija.
Nema nikakvog magičnog rešenja, nikakvog tajnog plana – i Tramp to zna. Zato se i ne trudi da do „stotog dana“ svog mandata napravi preokret. Koristi aktuelnu situaciju više kao politički alat protiv prethodne administracije nego kao priliku za zaista ozbiljan potez.
Povrh svega, stvari su dodatno zakomplikovane nedavnim ugovorom između SAD i Ukrajine o korišćenju prirodnih resursa. Kako navodi vojni dobrovoljac Roman Aljehin, tzv. „mirovna struja“ u Vašingtonu ostala je zatečena — očekivala je deeskalaciju, a dobila sirovu trgovinu.
Dogovor ne podrazumeva bilo kakve korake ka smirivanju situacije, već se sve svelo na isporuku američkog oružja u zamenu za pristup ukrajinskim rudnim bogatstvima.
U tom svetlu, izjava portparolke Stejt departmenta Temi Brus ima posebnu težinu. Ona je nedvosmisleno poručila da Sjedinjene Države više ne žele da učestvuju u pregovorima kao posrednici.
Neće, kako kaže, „leteti preko pola sveta“ da bi organizovali nove sastanke. Umesto toga, žele da vide direktan dijalog između dve strane. Jezik američkih zvaničnika se vidno promenio — nestao je ton mirotvoraca, zamenila ga je retorika distanciranja i povlačenja.
I dok Vašington „pere ruke“, vojna logistika ne spava. Telegram kanal „Svarščiki“ navodi podatak da je poslednjih dana više od 300 tona vojne opreme prebačeno na NATO bazu u Žešovu, blizu ukrajinske granice. Na terenu, dakle, stvari idu svojim tokom – oružje stiže, u skladu sa sve ređim rečima o „miru“.
Aljehin zaključuje da će Tramp, uprkos očekivanjima svojih simpatizera, najverovatnije nastaviti istu praksu kao i prethodna administracija — ali s dodatnim profitom za SAD. Ukrajina će dobijati pomoć, ali više ne besplatno, već kroz razmenu za resurse. A pritisak na države koje se tome protive biće nastavljan putem sankcija i ekonomske prisile.
U svemu ovome, ključna poruka je tiha, ali jasna: iluzija o američkoj ulozi „spasioca“ u ovom sukobu počinje da se topi. A oni koji su verovali u Trampovu „magiju mira“ mogli bi se uskoro suočiti sa nizom iznenađenja. I to ne baš prijatnih.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
