[adsenseyu2]
NASA je senzacionalno izjavila da je Mars nekada imao atmosferu zahvaljujući kojoj su na njemu postojali okeani i život, ali su je solarni vetrovi postepeno razorili.
Atmosfera Marsa je danas jedva 1% od onoga što mi danas imamo na Zemlji, rekli su naučnici.
Majkl Majer, vodeći naučnik NASA-ine misije na Mars, rekao je da je nakon otkrića da je na Marsu nekada bilo vode i života, poseban naučni tim istražio šta se dogodilo sa atmosferom Marsa.
„Mars je danas hladna i suva planeta. Šta mu se dogodilo?“, rekao je on. „Možda je zamrznut, pretvoren u kamen, pogođen asteroidom ili kometom ili razoren solarnim vetrovima. Odgovor je dala misija MAVEN (Mars Atmosphere and Volatile Evolution – Atmosfera Marsa i evolucija isparenja). Ova misija će se uskoro završiti, a dosadašnji rezultati su odlični. Utvrđeno je da su za sve bili odgovorni solarni vetrovi“.
[adsenseyu4]
Zemlju danas redovno pogađaju isti ti solarni vetrovi, a naučnicima je postavljeno pitanje da li bi sudbina atmosfere Marsa mogla da se desi i našoj atmosferi.
Dejvid Brejn, naučnik iz tima MAVEN, rekao je ukratko da je to i te kako moguće.
„Zemlja gubi čestice, ali Zemlja ima veliki magnetni štit, te neke od čestica uspevaju da se spasu. Misija MAVEN poredi ono što se dešavalo na Marsu i ono što se dešava na Zemlji danas. Međutim, biće potrebno mnogo vremena dok se naš atmosferski omotač značajno ne smanji“, rekao je on.
Ipak, on je istakao da bi moglo da dođe do problema ukoliko bi magnetno polje nestalo ili ako bi se jezgro naše planete ohladilo.
[adsenseyu1]
Podaci misije MAVEN su takođe omogućili istraživačima da utvrde u kojoj meri atmosfera Marsa trenutno gubi gas usled solarnih vetrova.
Otkriveno je da se erozija atmosfere Marsa značajno povećava prilikom solarnih oluja.
Naučni rezultati misije su se već pojavili u žurnalima Science i Geophysical Research Letters.
Džon Gransfeld, astronaut i pomoćnik administratora Direktorata za naučne misije NASA-e u Vašingtonu, rekao je: „Izgleda da je Mars nekada imao debelu atmosferu koja je bila dovoljno topla da podrži postojanje vode, a samim tim i života. Tek kada saznamo šta se dogodilo atmosferi Marsa, moći ćemo da shvatimo kako funkcioniše dinamika planetarne atmosfere“.
Merenja MAVEN-a su otkrila da solarni vetrovi odvlače gas u količini od 100 grama svake sekunde.
„Kao i kod svakodnevne krađe manje količine novčića iz kase, gubitak vremenom postaje sve veći“, rekao je Brus Džejkoski, glavni istraživač MAVEN-a na Univerzitetu u Koloradu.
„Videli smo da se atmosferska erozija značajno povećava za vreme solarnih oluja, tako da mislimo da je gubitak bio mnogo veći pre nekoliko milijardi godina, kada je Sunce bilo mlađe i aktivnije“, rekao je on.
Naučnici MAVEN-a su zaključili da su solarne oluje lišile Mars atmosfere i stvorile veliku promenu u klimi Marsa.
Solarni vetrovi su talasi čestica, uglavnom protona i elektrona, koji se kreću od sunčeve atmosfere brzinom od 1,5 miliona kilometara na sat.
Magnetno polje koje oni prenose kretanjem može da stvori električno polje, kao što turbina na Zemlji može da stvori struju. Električno polje ubrzava kretanje atoma pod električnim nabojem ili jone u atmosferi Marsa i izbacuje ih u svemir.
U pojedinim delovima Marsa ima naznaka da je nekada tamo bilo mnogo vode.
Upravo zbog toga naučnici veruju da je atmosfera na Marsu pre oko 4 milijarde godina bila mnogo gušća i toplija, omogućavajući crvenoj planeti da formira reke, jezera, pa čak i okeane.
Džo Grebovski, naučnik s projekta MAVEN, rekao je: „Erozija solarnim vetrovima je važan mehanizam pri gubitku atmosfere i bio je dovoljno značajan da izmeni klimu na Marsu“.
Prošle zime su sprovedeni testovi kojima su analizirani nivoi gasa ksenona u slojevima kamenja i upoređeni su sa količinama ksenona u drevnim meteorima sa Marsa.
Portparol NASA-e je rekao: „Pošto su plemeniti gasovi hemijski inertni i ne reaguju sa drugim supstancama, oni su odlični pokazatelji istorije atmosfere. Ksenon je prisutan u atmosferi Marsa u veoma maloj količini i može se izmeriti samo eksperimentima na licu mesta“.
Melisa Trejner, jedna od naučnica koja analizira podatke, rekla je: „Ksenon je fundamentalna mera Marsa ili Venere pošto pruža suštinske informacije o razumevanju rane istorije ovih planeta i toga zašto se sada toliko razlikuju od Zemlje“.
Planetarna atmosfera je sačinjena od različitih gasova koji su sačinjeni od različitih varijanti istog hemijskog elementa, odnosno izotopa. Kada planeta izgubi atmosferu, taj proces može da utiče na odnos preostalih izotopa.
Portparol je dodao: „Merenjem ksenona možemo saznati više o istoriji gubitka atmosfere Marsa. Posebne karakteristike ksenona – to što postoji u obliku 9 različitih izotopa – omogućavaju nam da saznamo više o procesu tokom kojeg je Mars izgubio atmosferu. Tokom tog procesa, lakši izotopi nestaju pre, zbog čega teži izotopi ostaju u većem odnosu.
Merenjem odnosa 9 ksenonovih izotopa je utvrđeno da su na početku iz atmosfere Marsa izbacivani i teži izotopi ksenona, dok su lakši izotopi izbacivani nešto brže. Ta izbacivanja su poremetila odnos izotopa koji mi možemo danas da izmerimo“.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
