Tokom 1970-ih i 1980-ih, američki CDC je počeo često da dobija izveštaje o iznenadnoj smrti u toku sna.
Većina ovih slučajeva dogodila se kod ljudi koji su u to vreme imigrirali iz Kambodže, kako bi pobegli od Crvenih Kmera.
Mnogi od njih su patili od noćnih mora i odbijali su da spavaju. Generalno, zdravi ljudi, od kojih je većina bila između 25 i 44 godine, umirali su u snu.
Lekari su ovaj fenomen nazvali „sindrom azijske smrti“ i registrovali su 117 takvih slučajeva među Azijatima (od 1981. do 1987).
Činilo se da su srca usnulih jednostavno stala, bez očiglednog razloga, jer niko od njih nije imao istoriju srčanih udara.
Prema rečima američkog režisera Ves Krejvena, ovaj događaj je bio inspiracija za njegov film „Strava u Ulici brestova“. Krejven je u LA Times-u pročitao priču o porodici koja se u Sjedinjene Države preselila iz jugoistočne Azije.
Njihov sin je počeo da ima toliko strašne noćne more da se plašio da spava, a kada je ponovo zaspao, nije se probudio.
Posle ovih događaja i premijere neverovatno popularnog filma „Strava u Ulici brestova“ 1984. godine, u svesti mnogih ljudi ustalilo se mišljenje da ćete, ako umrete u snu, umreti u stvarnosti.
U kojoj meri ova izjava odgovara stvarnosti?
Snovi o smrti prilično su česta pojava, budući da se ljudi probude i razgovaraju o tim snovima (inače kako bismo to znali), tako da je ova tvrdnja neosporna.
Međutim, ako malo preformulišemo pitanje i postavimo ga drugačije, na primer, „Da li je moguće umreti u stvarnosti, ako umreš u snu?“ ili „Može li noćna mora dovesti do smrti?“ , odgovor na to će biti… da.
Zašto je to tako? Hajde da shvatimo.
Osoba se može (iako malo verovatno) preplašiti do smrti. Kada se uplašimo, telo prelazi u režim „bori se ili beži“, što je izazvano naletom adrenalina.
U ovom stanju, srce počinje da kuca mnogo brže da bi povećalo snabdevanje krvlju glavnih mišićnih grupa i pripremilo ih za povećanu fizičku aktivnost.
Ali kod onih ljudi koji imaju problema sa kardiovaskularnim sistemom, protok adrenalina može izazvati fatalni srčani udar.
Da, ovo je ironični rezultat fiziološkog procesa osmišljenog da nam spasi život kada osetimo opasnost.
Adrenalin je svakako koristan – osim što povećava fizičke performanse, on takođe nakratko poboljšava kognitivne performanse, omogućavajući vam efikasnije reagovanje na pretnje.
Međutim, u prevelikim količinama epinefrin je toksičan i može oštetiti srce, pluća, jetru i bubrege. U srcu, oslobađanje adrenalina prisiljava kalcijum u srčane ćelije, uzrokujući pojačan puls.
Ako ima puno adrenalina, tada postoji stalna stimulacija srčanog mišića, što može dovesti do haotičnog rada atrijalnih vlakana i smrti.
Prema navodima iz članka jednih američkih novina, izbeglice su u ranim godinama, nakon preseljenja u Sjedinjene Države, pokazale visok nivo depresije i anksioznosti.
Ova anksioznost je mogla da izazove noćne more, što je dovelo do srčanih napada koji su na kraju odneli živote ljudi.
Sve ovo znači da, iako snovi o smrti sami po sebi nisu uzrok tome, oni takođe ne donose ništa dobro, a da biste smanjili takve rizike, morate da vodite računa o zdravlju srca.
Webtribune.rs
