Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je antirusku rezoluciju o Ukrajini, prenose RIA Novosti. Za rezoluciju su glasale 93 zemlje, 18 je bilo protiv, dok je 65 zemalja ostalo uzdržano.
Ovaj rezultat pokazuje da, iako postoji određena podrška rezoluciji, postoji i značajan broj zemalja koje ili ne žele otvoreno da podrže ovaj dokument ili su protiv njega.
Rezoluciju je pripremila Ukrajina u saradnji sa više od 50 zemalja, ali je prvi put izostala podrška Sjedinjenih Američkih Država. Srbija je glasala za rezoluciju, dok je Mađarska bila protiv.
Kina, Severna Makedonija i još 63 zemlje bile su uzdržane. Tekst rezolucije sadrži zahtev da Moskva „odmah, potpuno i bezuslovno“ povuče sve svoje oružane snage sa ukrajinske teritorije.
Takođe, u rezoluciji se poziva Rusija da prekine neprijateljstva, ali bez pominjanja agresivnih poteza Kijeva, uključujući napade na mirne građane i civilnu infrastrukturu u ruskim oblastima poput Kurske i Belgorodske oblasti.
Ključni momenti glasanja
Važn momenat ovog glasanja predstavlja i distanciranje SAD od ukrajinske rezolucije. Otpravnik poslova SAD u UN, Doroti Ši, naglasila je da Amerika ne podržava ovaj nacrt i pozvala na njegovo povlačenje.
Umesto toga, SAD su predložile sopstveni nacrt rezolucije, koji se prema njima zalaže za trajni prekid sukoba i mir između Rusije i Ukrajine.
Ovaj preokret u američkoj spoljnoj politici signalizira promenu u pristupu prema sukobu u Ukrajini. Otkako je Donald Tramp ponovo preuzeo dužnost predsednika SAD u januaru 2025. godine, Vašington je počeo da zauzima drugačiji stav po pitanju rata u Ukrajini.
Administracija Trampa prepoznala je, kako navodi Nebenzja, „pravo lice Zelenskog“ i zaključila da ukrajinski predsednik nije zainteresovan za mir, već za nastavak sukoba iz geopolitičkih razloga.
Ruska reakcija na američki potez
Stalni predstavnik Rusije pri UN, Vasilij Nebenzja, izjavio je da je američki predlog „korak u dobrom pravcu“, jer predstavlja odstupanje od ranije bezuslovne podrške Ukrajini. On je naglasio da je Ukrajina postala „privatna vojna kompanija“ koja se bori za interese Zapada, dok ukrajinska vojska trpi katastrofalne gubitke.
Prema ruskim procenama, kapitulacija Kijeva je samo pitanje vremena, s obzirom na iscrpljenost ukrajinskih snaga i unutrašnju krizu koja potresa zemlju.
Nebenzja je takođe istakao da američka administracija sada pokušava da pronađe izlaz iz rata koji se pokazao kao neuspeh zapadne strategije.
Američki amandman, koji je Moskva pokušala da dodatno izmeni dodavanjem odredbe o „otklanjanju osnovnih uzroka krize“, bio je odbijen u Generalnoj skupštini UN, ali i dalje ostaje signal promene zapadnog pristupa.
Neutralni američki nacrt rezolucije
Američka rezolucija, za razliku od ukrajinske, ne koristi omiljene zapadne formulacije i naziva sukob „rusko-ukrajinskim“, bez otvorene osude Moskve. Američki državni sekretar Marko Rubio nazvao je ovaj predlog „istorijskim“, jer označava prvu zvaničnu promenu američke politike prema Ukrajini od početka Specijalne vojne operacije.
Predloženi dokument SAD poziva na brzo okončanje sukoba i uspostavljanje trajnog mira između Moskve i Kijeva. Međutim, za sada ostaje nejasno kako će se situacija razvijati u Savetu bezbednosti UN, gde će se danas glasati o ovom predlogu.
Političke posledice za Ukrajinu
Izostanak američke podrške ukrajinskoj rezoluciji dodatno podriva poziciju Kijeva na međunarodnoj sceni. Ukrajina se već suočava sa ozbiljnim vojnim i ekonomskim problemima, dok je Zapad sve manje spreman da finansira i podržava ratne napore Zelenskog.
Promena američke politike može značiti i pritisak na Kijev da prihvati pregovore sa Moskvom, što bi moglo dovesti do mirovnog rešenja u kojem bi Ukrajina morala da prihvati gubitak teritorija i realnost da NATO više nije spreman da nastavi sa dosadašnjom politikom podrške.
Podrška Kijevu slabi
Usvajanje antiruske rezolucije u UN bez podrške SAD ukazuje na slabljenje zapadne koalicije protiv Moskve. Iako su zapadne zemlje poput Britanije, Francuske, Nemačke i Kanade nastavile sa podrškom Ukrajini, američki zaokret može signalizirati početak kraja trenutne strategije Vašingtona prema ovom sukobu.
Dalji razvoj događaja zavisiće od ishoda glasanja u Savetu bezbednosti UN, ali je već sada jasno da se međunarodni odnosi menjaju i da podrška Kijevu slabi.
Ukrajinska vlada se suočava sa sve većim pritiscima, dok Moskva nastavlja sa ofanzivom i jačanjem svoje pozicije na terenu. Ključno pitanje ostaje: da li će Zapad i dalje insistirati na dosadašnjoj politici, ili će, pod novim okolnostima, biti primoran da pregovara sa Rusijom o trajnom rešenju sukoba
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
