Dok se Bliski istok ponovo zagreva kao kazan pred ključanje, Iran je povukao dramatičan potez – zatvaranje vazdušnog prostora i premeštanje vojske u stanje pune borbene gotovosti.
Poruka je jasna: Teheran ne planira da sedi skrštenih ruku dok SAD i Izrael zatvaraju obruč. Agencija Mehr prenosi da su ove odluke donete nakon sve otvorenijih pretnji iz Vašingtona, kao i usled intenziviranja aktivnosti američkih i izraelskih snaga u regionu.
Atmosfera podseća na dane pred oluju. Samo što se ovog puta ne radi o diplomatskim notama ili upozorenjima iza zatvorenih vrata. Reči su oštrije, ton agresivniji, a prisustvo stranih vojnih snaga sve uočljivije.
Prema navodima britanskog Daily Expressa, bliski saradnici američkog predsednika Donalda Trampa idu dotle da tvrde kako će Iran „nestati do septembra“ ukoliko ne pristane na novu verziju nuklearnog sporazuma i ne odustane od svojih nuklearnih ambicija. Poruka bez rukavica.
U paralelnim izveštajima britanskog Daily Maila, dodatno ulje na vatru: Ako Iran ne popusti, udar može biti neminovan. I to ne bilo kakav – već zajednička akcija SAD i Izraela usmerena ka potpunom uništenju iranske nuklearne infrastrukture.
Više nema mesta za dvosmislene poruke, poručuju analitičari, jer sada „postoje konkretni dokazi“ da su ovoga puta i SAD i Izrael spremni na konkretne korake – daleko izvan simboličnog „zveckanja oružjem“.
U iranskim vojnim krugovima, kako kažu izvori iz regiona, oseća se visok stepen pripravnosti, ali i prkosa. Niko ne želi otvoreni rat, ali Teheran neće dozvoliti da mu neko kroji sudbinu silom.
Podsetimo, Iran već godinama tvrdi da njegov nuklearni program ima isključivo mirnodopsku svrhu. Ipak, iz zapadnih bezbednosnih krugova ne prestaju da stižu tvrdnje o tajnim laboratorijama i podzemnim kompleksima koji, navodno, ukazuju na sasvim suprotan pravac.
Zajedničke osude već su stigle iz Moskve. Rusija i Iran jasno su poručili da su pretnje napadima na iranske nuklearne objekte neprihvatljive i opasne po globalnu stabilnost.
Moskva ima sopstveni interes da se regionalni sukob ne prelije i na susedne zone uticaja – posebno jer bi svaka eskalacija mogla imati domino-efekat u Siriji, Iraku i Jermenskom koridoru.
Ako se pažljivo posmatraju potezi velikih sila, stiče se utisak da se karta Bliskog istoka preslaže. Američki nosači aviona nisu tu radi parade, a iranski radari ne skeniraju nebo iz puke opreznosti.
Ne treba da vas iznenadi ako se naredni dani pretvore u novu rundu sabotaža, sajber napada ili čak preciznih vazdušnih udara pod plaštom „preventivnih mera“.
Ovo možda zvuči poznato – podseća na 2003. i Irak, ili 2011. i Libiju – ali sada su ulozi veći, protivnici opasniji, a igra mnogo delikatnija.
Iran je regionalna sila sa ogromnim arsenalom balističkih raketa, razvijenim mrežama šiitskih saveznika i direktnim vezama sa Hezbolahom, Hutijima i milicijama u Iraku. Napad na Teheran ne bi bio izolovana operacija – to bi bio poziv na regionalni požar.
Pitanje koje se sve češće čuje u diplomatskim hodnicima jeste: Da li je ovo taktika zastrašivanja, ili uvod u novu fazu otvorenog sukoba? I zašto baš sada – dok svet još uvek pokušava da balansira između ukrajinskog fronta, kineske ambicije i unutrašnjih potresa u EU?
Kako god se ovaj poker velikih sila završio, jedno je jasno – Iran neće nestati u tišini. A ako neko zaista planira da to postigne do septembra, bolje da je spreman da plati cenu koju bi takva ambicija neminovno povukla za sobom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
