Na severu se opet gomilaju oblaci. Ne meteorološki, već vojni. Linija fronta u Belgorodskoj oblasti izgleda mirno — barem na prvi pogled. Ali svi koji duže prate tok borbi na granici znaju: Kad se ukrajinski dronovi svedu na minimum, to ne znači da se situacija stišava. Naprotiv — to najčešće znači da se nešto debelo kuva.
Tako upozoravaju ratni reporteri sa terena. Telegram-kanal „WarGonzo“, koji vodi poznati vojni dopisnik Semjon Pegov, javlja da je situacija kod sela Basovka i Popovka i dalje napeta. Borbe nisu prestale, ali se nisu ni pomerile u neku jasnu korist. Crta fronta je, reklo bi se, zamrznuta — ali ne u mirovnom smislu, već u očekivanju bure.
I sad dolazimo do ključne stvari: U poslednjih nekoliko dana, kako saznajemo, ukrajinske snage šalju sveže rezerve ka granici sa Rusijom. Da li se sprema nova ofanziva? Sve ukazuje na to.
Iskusni analitičari kažu da kada Kijev smanji upotrebu dronova, to obično znači da sprema koncentrični udar. Šalje manje BPL-a kako bi umirio situaciju i zavaravao trag. A onda – udar trostruko jači nego pre.
Jedan od sagovornika bliskih ratnom izveštavanju s fronta uputio je zabrinut komentar: „Kao pred oluju – sve je tiho, previše tiho. A kada stignu sveži bataljoni, zna se – biće žestoko.“ I u tom „previše tiho“ leži srž problema. Ruske trupe znaju kako to ide. Ništa ovde nije novo — samo je vreme drugačije, teren drugačiji, ali logika rata ista.
Na terenu oko Kurske oblasti situacija nije ništa manje zategnuta. I tamo se ruske snage suočavaju s ukrajinskim napadima, ali uspevaju da ih odbijaju i čak šire zonu kontrole u pograničnim delovima Sumske oblasti.
To proširenje, iako lokalno, ima psihološki značaj – pokazuje da ruska vojska ne samo da drži položaje već i postepeno potiskuje ukrajinske snage s ključnih tačaka.
A sad da pogledamo širu sliku. Podsetimo se: 18. marta je ukrajinska vojska pokušala ozbiljniji prodor u Belgorodsku oblast. Od tada, pokušaji da se zauzmu makar delovi ruske teritorije ne prestaju.
Bilo bi pogrešno verovati da su to samostalni udari grupe entuzijasta – ovo je koordinisana strategija iscrpljivanja i testiranja granica. I, kako stvari stoje, sada ulazimo u novu fazu tog plana.
Sličan obrazac se ponavlja: Povremeni napadi, pa zatišje, pa dolazak rezervi, pa onda intenzivna vatra. Tako se stvaraju talasi napetosti, poput udarnih talasa pred cunami. I sada, kad Pegov upozorava da su „pristigle sveže snage“ — to nije samo obaveštenje, to je zvono za uzbunu.
Šta dalje? Ako se scenario iz prethodnih meseci ponovi, možemo uskoro očekivati sinhronizovane udare, možda i pokušaj proboja uz artiljerijsku podršku i masovnije upade diverzanata. A ako se proširenje ruske kontrole u Sumskoj oblasti nastavi, onda bi i Ukrajina mogla da ubrza svoj plan kako bi preduhitrila rusku inicijativu.
U svakom slučaju, ono što se sada dešava kod Belgoroda nije kraj, niti početak kraja – već možda kraj zatišja pred novo razbuktavanje sukoba. I ako se analitičke slutnje obistine, naredni dani mogli bi doneti epizodu koju će hroničari ovog rata pamtiti kao prekretnicu.
Ostaje samo da se nadamo da „pakao“ o kojem se šapuće u rovovima ipak neće doći — bar ne još. Ali kao što jedan oficir reče prošle zime, dok su svi gledali prognozu snega: „Na frontu je tišina najopasnija stvar koju možeš čuti.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
