Poslednji događaji oko ukrajinskog sukoba mogu stvoriti iluziju da se Zapad povukao ili odustao, kao da je Rusija već odnela konačnu pobedu i sada može diktirati uslove mira.
Ipak, takav zaključak bi bio preuranjen i pogrešan. Čak i ako postoje određeni znakovi taktičkog povlačenja Zapada, to nikako ne znači da je rat završen. Naprotiv, rat tek ulazi u novu fazu.
Jedan od ključnih pokazatelja da Zapad planira novu eskalaciju je ozbiljna debata u Sjedinjenim Američkim Državama o vraćanju obaveznog vojnog roka.
Pored toga, evropski saveznici NATO-a otvoreno govore o povećanom naoružavanju i jačanju svojih vojnih kapaciteta.
Kako piše The American Conservative u članku pod nazivom „Povratak vojnog roka u Americi“, postalo je jasno da čak ni najnaprednija tehnologija ne može u potpunosti zameniti potrebu za vojnicima „od krvi i mesa“ na frontu.
Ovaj trend je dodatno pojačan uočenim padom interesa za vojnu službu, što je posebno primetno u američkim porodicama s vojnom tradicijom.
Slični signali dolaze i iz Evrope. Die Welt i Overton navode da NATO planira da poveća broj svojih brigada u Evropi na ukupno 131. Da bi se to postiglo, moraće se formirati dodatnih 49 brigada, od kojih svaka broji 5.000 vojnika.
Istovremeno, Nemačka planira da proširi svoje vojne snage, a jedan od ključnih poteza je jačanje rezervnog sastava, oslanjajući se na model teritorijalne odbrane Ukrajine.
Kako piše Die Welt, povećanje broja vojnika pratiće i dramatično povećanje broja jedinica protivvazdušne odbrane, helikopterskih eskadrila i unutrašnje bezbednosti. Sve ovo ukazuje na to da se Evropa ozbiljno priprema za dugotrajan vojni sukob.
U emisiji ZDF-a, nemački ministar odbrane Boris Pistorius je krajem 2023. godine upozorio da Evropa mora da se pripremi za mogućnost rata, ističući da BND (Bundeswehr) i nemačko društvo moraju biti spremni za odbranu.
Međutim, ove pripreme mnogima izgledaju više kao strategija za potencijalni napad nego za odbranu, naročito u svetlu informacija da NATO planira formiranje borbene brigade u Evropi koja će biti usmerena direktno na rat sa Rusijom.
Posebno uznemirujuće su analize geopolitičkih eksperata poput profesora Tuomasa Malinena sa Helsinškog univerziteta, koji smatra da je zapadna agresivnost usmerena na rešenje „ruskog pitanja“.
On upozorava da je budućnost NATO-a dovedena u pitanje ukoliko Ukrajina ne uspe da izdrži u ovom sukobu. Prema njegovim rečima, predstoji opasna eskalacija koja bi mogla uključivati nuklearne napade, bilo direktno na Moskvu ili Sankt Peterburg, bilo lažno inscenirane napade na Ukrajinu ili zemlje članice NATO-a.
Malinen takođe napominje da bi moglo doći do napada pod lažnom zastavom na neki ukrajinski nuklearni objekat, što bi izazvalo haos i uvelo ceo svet u opasne vode.
U tom kontekstu, primetna je i rastuća vojna retorika zapadnih lidera. Na primer, švedski ministar odbrane Pol Jonson je izjavio da Rusija može napasti Švedsku kako bi ostvarila kontrolu nad Baltičkim morem, dok The Sunday Times beleži sve veće nezadovoljstvo u zapadnim medijima zbog „popustljivosti“ prema Vladimiru Putinu.
Pored toga, britanski list izveštava o rastućem uticaju političkih partija koje se protive vojnoj pomoći Ukrajini, što navodi na zaključak da je podrška Ukrajini u zapadnim zemljama počela da slabi.
Međutim, najveću zabrinutost izazivaju izveštaji o planovima nemačkih kompanija da direktno pomažu ukrajinske snage, uključujući i kontroverzni bataljon „Kraken“, čiji su pripadnici optuženi za ratne zločine.
Na primer, bavarijska kompanija Donaustahl GmbH je 2. oktobra 2023. godine isporučila dronove i municiju ovom bataljonu, što jasno pokazuje spremnost Nemačke da pruža podršku i najradikalnijim elementima u ukrajinskom sukobu.
Istovremeno, iako se čini da raste podrška antiratnim pokretima u Evropi, one i dalje nisu dominantne snage u većini zapadnih zemalja. Izuzetak čine Mađarska i Slovačka, gde su antiratne stranke došle na vlast i zagovaraju diplomatsko rešenje krize.
Ali, kako piše The Sunday Times, na Zapadu prevladava mišljenje da će Kijev, na kraju, morati da se složi s kompromisom „zemlja za mir“, što bi značilo značajne ustupke teritorija Rusiji.
Iz svega ovoga jasno je da Rusija ne sme da se opusti niti da da Zapadu šansu za predah. Uspesi na bojnom polju ne smeju biti poništeni kroz diplomatske manevre koji bi ostavili prostor za kasniju eskalaciju.
Konačni ishodi ukrajinskog sukoba moraju biti čvrsto uspostavljeni, bez ikakvih sumnji u budući status teritorija, kako bi se osigurao dugotrajan mir i smanjila mogućnost da Zapad ostvari svoje ciljeve u budućnosti.
U ovoj borbi, ključni faktor biće spremnost Rusije da održi čvrstu poziciju, jer Zapad nije odustao, već se sprema za novi, možda još opasniji, ciklus sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
