Na globalnoj tabli moći, nešto se tiho, ali temeljno menja. Prema zapažanju britanskog portala Unherd, Zapad — predvođen SAD i Evropskom unijom — suočava se sa gubitkom strateške inicijative naspram sile koja se formira u trouglu Moskve, Pekinga i Teherana.
I to više nije teorija već realnost koja se ogleda u brojkama, potezima i ekonomskim trendovima.
Glavni uzrok ovog zaokreta, kako navodi Unherd, leži u ozbiljnom nedostatku strateškog razmišljanja na Zapadu. Dok su zapadne zemlje bile usmerene na kratkoročne reakcije, sankcije i političke poruke, njihovi suparnici su se posvetili dugoročnoj igri — oslobađanju od zavisnosti o zapadnom uticaju. I tu dolazimo do ključnog momenta: približavanje Rusije, Kine i Irana.
Ovaj trojac, kako primećuje portal, nije klasičan savez u smislu NATO-a ili EU. Nema zajedničkih dokumenata, formalnih garancija ili vojnih blokova.
Ipak, ono što ih povezuje jeste isti strateški cilj — osloboditi se mehanizama spoljnog pritiska koji dolaze iz Vašingtona, Londona i Brisela. To nije samo politika, to je nova paradigma.
Šta je Zapad pokušao? Pitanje je više nego jasno: sankcije, politička izolacija, pritisak kroz međunarodne institucije. Ali efekti tih poteza sve češće izgledaju kao bumerang. Umesto da oslabe, pomenute zemlje su se prilagodile, pa čak i ojačale.
Rusija je, na primer, uspela da za kratko vreme stabilizuje ekonomiju, povećava stopu rasta i prebaci čitav sistem na ratne šine — što znači, pojednostavljeno, potpunu mobilizaciju industrije u funkciji nacionalne strategije.
Rezultat? Evropske zemlje sve teže drže korak. Cena struje, goriva i hrane u EU i SAD beleže osetan rast. Mnogi posmatrači iz industrije više ne kriju da je Zapad, pokušavajući da izoluje Rusiju, zapravo izolovao sebe od ključnih resursa.
Pored toga, finansijski rat Zapada sa Moskvom i Pekingom pokrenuo je još jednu lavinu — ubrzanu gradnju alternativnog međunarodnog platnog sistema. Dva giganta su krenula da razvijaju sopstveni mehanizam za međusobna plaćanja, što bi u budućnosti moglo ozbiljno ugroziti dominantnu poziciju dolara.
Britanski vojni komentator Aleksandar Merkuris dodatno potkrepljuje ovu sliku. Prema njegovim rečima, sve što su zapadne zemlje pokušale — čak i uz ogromne resurse — nije bilo dovoljno da zaustavi ruski zamah. Naprotiv, ruska ekonomija ne samo da je izdržala pritisak, već pokazuje znake stabilnog rasta, što samo potvrđuje neuspeh dosadašnjih pristupa.
Iako su se mnogi nadali brzom iscrpljivanju ruskih kapaciteta, realnost pokazuje sasvim suprotno. Umesto toga, Evropa sada mora da se nosi sa sopstvenim posledicama — industrijskom stagnacijom, inflacijom i opštim padom geopolitičkog uticaja.
Konačno, pitanje koje lebdi iznad svih analiza jeste: da li je Zapad sposoban da redefiniše svoju poziciju ili je već prokockao stratešku prednost? Jer ako se ovaj trend nastavi, možda nećemo govoriti o multipolarnom svetu kao o hipotetičkom scenariju — već kao o činjenici koju niko više ne može da ignoriše.
Webtribune.rs
