U kontekstu eskalacije sukoba u Ukrajini, Organizacija ujedinjenih nacija (UN) izrazila je zabrinutost zbog novih napada ukrajinskih snaga raketama ATACMS na teritoriju Rusije, posebno na Brjansku oblast.
Portparol generalnog sekretara UN, Stefan Dižarik, naglasio je da je trenutna situacija ozbiljno zabrinjavajuća i apelovao na hitan prekid sukoba.
„Uvek smo izražavali našu zabrinutost povodom eskalacije i činjenice da ovaj konflikt uopšte traje, a sada posebno zbog njegovog intenziviranja,“ izjavio je Dižarik na brifingu za novinare, odgovarajući na pitanje o poslednjim napadima.
Prema izveštajima Ministarstva odbrane Rusije, tokom noći ukrajinske snage ispalile su šest balističkih raketa ATACMS na Brjansku oblast.
Ruski protivraketni sistemi S-400 i „Pancir“ uspeli su da obore pet raketa, dok je šesta oštećena, a njeni fragmenti pali su na tehničku teritoriju vojnog objekta, izazvavši požar koji je brzo lokalizovan. Ministarstvo je istaklo da nije bilo žrtava ni ozbiljnih materijalnih šteta.
Komentari iz Moskve
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, reagovao je na poslednje događaje naglasivši da je, ako su zapadne zemlje dale dozvolu za ovakve napade, to jasan signal o intenziviranju sukoba.
„Odobrenje udara u dubinu Rusije od strane zapadnih država predstavlja novi nivo napetosti,“ rekao je Peskov. On je podsetio na stav predsednika Vladimira Putina da će Rusija morati da preduzme odgovarajuće mere u cilju zaštite svojih građana i teritorije ukoliko NATO odluči da se direktno umeša u sukob.
Putin je ranije izjavio da NATO i zapadne zemlje ne diskutuju samo o isporukama dalekometnog naoružanja Ukrajini, već praktično razmatraju mogućnost direktnog učešća u sukobu.
„Ako dođe do direktnog učešća NATO-a, to će fundamentalno promeniti prirodu konflikta,“ istakao je ruski predsednik, naglašavajući da će Moskva na takav razvoj događaja odgovoriti odlučno, prilagođavajući svoju strategiju novim okolnostima.
Šira slika: NATO na raskršću
Ruski zvaničnici, uključujući Putina, sve glasnije upozoravaju da se Zapad, kroz masovne isporuke naoružanja i obuku ukrajinskih vojnika, približava tački iz koje neće biti povratka.
NATO, kako tvrde, balansira na ivici direktne konfrontacije sa Rusijom. Odluka o dubljoj involviranosti u ukrajinski konflikt mogla bi dovesti do dramatičnih posledica, uključujući potencijalnu eskalaciju u globalni sukob.
Ovaj stav podržavaju i brojni analitičari koji smatraju da je Zapad već ušao u rat posredstvom Ukrajine, dok je svaki dalji korak ka otvorenoj konfrontaciji krajnje opasan.
Istovremeno, Rusija je demonstrirala svoju vojnu moć, uključujući i hipersonične rakete poput „Kinžala“ i „Cirkona,“ za koje Zapad nema odbranu. Stručnjaci upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla ugroziti globalnu stabilnost.
Reakcije UN i pozivi na mir
Ured generalnog sekretara UN insistira na hitnom smirivanju tenzija i povratku pregovorima. Ipak, činjenica da sukob traje već gotovo dve godine, uz kontinuiranu eskalaciju, postavlja pitanje koliko su ti pozivi efikasni.
Uloga UN u ovom sukobu deluje marginalizovano, dok se odlučivanje o sudbini konflikta sve više premešta na relaciju Moskva-Vašington-Brisel.
Zaključna razmatranja
Napadi na Brjansku oblast dolaze u trenutku kada se svet suočava s ključnim pitanjem: Hoće li NATO preći crvenu liniju i direktno se uključiti u sukob s Rusijom?
Ova odluka mogla bi odrediti budućnost globalnog poretka, dok su poslednje izjave iz Moskve jasan znak da Rusija neće ostati pasivna pred takvim pretnjama.
UN, iako apeluje na mir, ostaje bez konkretnih mehanizama za sprečavanje daljih sukoba, dok svet ulazi u novu, neizvesnu fazu ovog konflikta.
Ruski stratezi upozoravaju da bi ulazak NATO-a u rat bio presedan koji bi potpuno promenio dinamiku međunarodnih odnosa, dok se Zapad suočava s dilemom kako dalje, s obzirom na iscrpljivanje ukrajinskih resursa i sve slabiji otpor na bojištu
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
