Pregovori između Irana i Sjedinjenih Država ponovo su otvoreni, ali bez velikih iluzija i sa starim, teškim pitanjima na stolu.
Posle sastanka održanog u petak, obe strane su najavile nastavak razgovora o nuklearnom programu, iako iskustvo ne ohrabruje previše.
Pre toga je bilo već pet rundi dijaloga, koji su završeni bez konkretnog pomaka, a potom su usledili američko-izraelski vojni udari u junu, što je dodatno zakomplikovalo ionako krhku situaciju.
U tom kontekstu, iz Teherana stižu poruke sa jasnim uslovima. Direktor Atomske energetske organizacije Irana, Mohamad Eslami, poručio je da bi Iran mogao da razblaži uranijum obogaćen do 60 procenata, ali samo pod jednim, za njih ključnim uslovom – ukidanjem svih međunarodnih sankcija.
Govoreći na otvaranju laboratorije za električnu i radijacionu bezbednost u Teheranu, Eslami je odbacio spekulacije da bi obogaćeni uranijum mogao biti uklonjen sa iranske teritorije.
Takve tvrdnje je opisao kao pokušaje pritiska različitih aktera, uz ocenu da se time više stvara politička buka nego realan okvir za dogovor, kako prenosi Press TV.
Eslami je u istom obraćanju podsetio da Iran, prema njegovim rečima, godinama posluje u okviru režima zaštitnih mera Međunarodne agencije za atomsku energiju i važećih zakona, bez ikakvih kršenja tokom brojnih inspekcija.
Istovremeno, nije propustio da kritikuje IAEA zbog izostanka reakcije na vojne udare na iranske nuklearne objekte. Uprkos tome, naglasio je da Teheran nastavlja saradnju sa Agencijom na objektima koji nisu oštećeni, uz planirane inspekcije preostalih centara u narednim danima. Ta saradnja, kako se tvrdi, ostaje tehnička, ali politički sve teža.
Brojke koje prate ceo proces dodatno opterećuju razgovore. Pre američko-izraelskih udara, Iran je obogaćivao uranijum do nivoa od 60 odsto, što je daleko iznad limita od 3,67 odsto predviđenog nuklearnim sporazumom iz 2015. godine, koji danas praktično više ne važi.
Tim sporazumom Teheran je tada pokušao da zatvori jedno poglavlje odnosa sa SAD i drugim državama, ali se pokazalo da je to bilo samo privremeno zatišje.
Još osetljivije pitanje su zalihe. Iran je, prema dostupnim podacima, raspolagao sa oko 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma pre vojnih udara, a sudbina tog materijala danas predstavlja jednu od centralnih tačaka aktuelnih razgovora.
Upravo tu se, između tehničkih detalja i političkih zahteva, lomi priča koja traje više od decenije. Da li će uslovi koje Teheran postavlja biti prihvaćeni, ili će se razgovori ponovo zaglaviti u poznatom krugu međusobnih optužbi, ostaje otvoreno pitanje koje će naredni dani tek početi da razjašnjavaju.
