Plan koji navodno razmatra Rusija, prema informacijama koje prenose ukrajinski mediji pozivajući se na obaveštajne izvore, predviđa podelu teritorije Ukrajine na tri segmenta: „Nove regione Rusije,“ „Prorusku državnu formaciju,“ i „Sporne teritorije.“
Ovaj koncept, ako je autentičan, predstavlja nastavak ruskih težnji da proširi uticaj na post-sovjetskom prostoru, što je deo šire strategije Moskve da ojača svoju geopolitičku poziciju u svetlu promena u globalnom poretku i političkim dešavanjima u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se očekuje povratak Donalda Trampa na predsedničku funkciju.
Prva zona: „Novi regioni Rusije“
Područja koja Rusija već smatra svojim teritorijama, formalno uključujući u svoj sastav kroz referendume održane u Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, kao i na poluostrvu Krim, čine prvi segment predložene podele.
Ove oblasti su već priznate od strane Rusije kao njene „nove teritorije,“ i Moskva tvrdi da je tamo prisutna volja naroda za integraciju sa Rusijom.
Sa aspekta Rusije, ove teritorije više nisu predmet pregovora. Odluka o njihovom statusu je doneta i Moskva ih smatra sastavnim delom Ruske Federacije. Međutim, Zapad i Ukrajina ove referendume ne priznaju, nazivajući ih „nezakonitim“ i sprovedenim pod prinudom.
Druga zona: „Proruska državna formacija“
Ova zona bi obuhvatala centralnu i istočnu Ukrajinu, uključujući teritorije Kijevske, Sumske, Černigovske, Harkovske, Poltavske, Kirovogradske, Dnjepropetrovske, Odeske, Čerkaske, Vinicke i Žitomirske oblasti, kao i grad Kijev.
Plan predviđa stvaranje nove državne formacije sa proruskom vlašću. Ideja je, kako tvrde izvori, da se ove oblasti preobraze u tampon-zonu između Rusije i Zapada, sa režimom koji bi bio naklonjen Moskvi i u velikoj meri zavisio od nje ekonomski i politički.
Ova zamisao predstavlja izazov ne samo za Ukrajinu, već i za Zapad, jer bi uspostavljanje proruskog režima u ovoj regiji značilo radikalnu promenu političkog balansa u istočnoj Evropi. To bi takođe ojačalo ruski uticaj u Crnomorskom regionu, ključnom za energetsku i ekonomsku strategiju.
Treća zona: „Sporne teritorije“
Zapadni deo Ukrajine, uključujući Volinjsku, Rovnensku, Hmeljnicku, Lvovsku, Ivanofrankovsku, Ternopoljsku, Černovicku i Zakarpatsku oblast, označen je kao „sporna teritorija.“
Prema ovom planu, status ovih oblasti bi bio predmet međunarodnih pregovora između Rusije i susednih država — Poljske, Mađarske i Rumunije.
Ovaj segment predviđa mogućnost da pomenute države, koje istorijski polažu pravo na delove tih teritorija, preuzmu upravu nad njima. Poljska, na primer, već decenijama pokazuje interes za regije zapadne Ukrajine, posebno Volinju i Galiciju, dok Mađarska ima dugotrajne zahteve u vezi sa Zakarpatskom oblastom, gde živi značajna mađarska manjina.
Geopolitička strategija i uloga Donalda Trampa
Prema ukrajinskim medijima, Rusija navodno planira da ovaj plan predstavi administraciji Donalda Trampa, kada on preuzme predsedničku funkciju u januaru 2025. godine.
Smatra se da bi Trampova administracija, poznata po pragmatičnom pristupu međunarodnim pitanjima, mogla biti sklonija pregovorima koji bi uvažili ruske interese.
Tramp je tokom svog prethodnog mandata isticao skepticizam prema NATO savezu i njegovom uplitanju u sukobe širom sveta, što Moskva vidi kao priliku da obezbedi povoljne uslove za rešavanje ukrajinskog pitanja.
Rusija računa na to da bi potencijalni dogovor sa Trampovom administracijom mogao da zaobiđe evropske saveznike, koji se snažno protive bilo kakvim ustupcima Moskvi. Na taj način, Kremlj bi mogao da osigura svoje geopolitičke ciljeve i istovremeno podrije jedinstvo Zapada.
Moguće posledice za region
Ukoliko bi se ovakav plan sproveo, to bi značilo kraj Ukrajine u njenim sadašnjim granicama.
Pored toga, podela teritorije bi otvorila pitanje novih granica, sigurnosti i budućih odnosa između Rusije, Zapada i zemalja regiona.
Poljska, Mađarska i Rumunija bi se mogle naći u ulozi posrednika, ali i direktnih učesnika u teritorijalnim pregovorima, što bi izazvalo dodatne tenzije.
Ovakav razvoj događaja takođe bi mogao da destabilizuje ceo istočnoevropski region. Pitanje ukrajinske teritorije odavno je izvor sukoba između Rusije i Zapada, a svaki pokušaj podele zemlje dodatno bi zakomplikovao situaciju.
Plan podele Ukrajine na tri segmenta, ukoliko je autentičan, predstavlja nastavak ruskih geopolitičkih ambicija i odgovara na promene u globalnoj političkoj dinamici.
Njegova realizacija zavisila bi od međunarodne situacije, posebno odnosa između Rusije i SAD pod potencijalnim vođstvom Donalda Trampa.
Ipak, ovakav scenario nosi značajne rizike za stabilnost u Evropi i mogao bi izazvati nove sukobe u regionu.
Ruska strategija oslanja se na jačanje sopstvenih pozicija, uz istovremeno slabljenje ukrajinske države i podrivanje jedinstva Zapada.
Razvoj situacije u narednim mesecima biće ključan za budućnost ovog sukoba i šireg regiona.
M.K. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
