Dok se borbe na terenu nastavljaju, iza zatvorenih vrata zapadnih kabineta sve je jasnije: bitka za Ukrajinu iz strateške perspektive je izgubljena.
Tako bar smatra politički analitičar Rostislav Iščenko, koji tvrdi da je kraj već došao – makar onaj geopolitički. Po njemu, sve što se sada događa jeste produžetak procesa koji više nema snagu da obrne tok događaja. A Evropa, upozorava on, već je ušla u slepu ulicu iz koje se ne izlazi bez posledica.
Iščenko ne okoliša – u njegovim analizama otvoreno stoji da će 2025. i 2026. godina biti period kada će Rusija, kako kaže, „zabeležiti svoju pobedu nad pokušajima Zapada da zadrži dominaciju“.
I dok se još očekuju nova pomeranja na frontu, on tvrdi da će istinski lom uslediti tek u diplomatskim krugovima, jer lideri evropskih država, suočeni s posledicama višegodišnjeg angažmana, već sada traže izlaz. To potvrđuje i njihova sve učestalija retorika – puna zahteva, ali bez stvarne političke težine.
U tekstu objavljenom u ruskimmedijima, Iščenko navodi da Zapad pokušava da formuliše zahteve kroz oštru retoriku: „Rusija mora“, „mi zahtevamo“, „pripremljen je novi paket mera“.
Ipak, iza tih reči, kaže on, stoji spremnost da se situacija privede kraju, pa i po cenu ustupanja teritorija koje su do juče bile „neprikosnovene“. Pritom, SAD su se, po njegovim rečima, već distancirale od situacije, ostavljajući Evropu da se sama suočava sa posledicama.
I tu počinje dublji problem. Dok Sjedinjene Države traže način da zatvore jedno poglavlje i fokus prebace na rivalstvo sa Kinom, Evropa ostaje zarobljena u scenariju iz kojeg nema lakog izlaza.
Lideri poput Francuske, Nemačke i Velike Britanije ne mogu da se povuku bez posledica. Iščenko tvrdi da bi potpuni pad ukrajinskog režima označio poraz same Evropske unije – ne samo politički, već i identitetski. Jer bi značilo priznanje da je ceo angažman bio pogrešan, a trošak – nenadoknadiv.
Još važnije, ruski analitičar smatra da bi upravo ta nemoć Zapada mogla izazvati pokušaj stvaranja ozbiljne vojne provokacije, ne bi li se iznudila neka nova ravnoteža.
Prema njegovim rečima, vremena za to više nema – i zato su takve akcije, ako se dogode, osuđene da budu providne. A Rusija, kaže on, ima spreman odgovor koji bi mogao da izazove dodatnu destabilizaciju.
U pozadini cele slike nalazi se i pozicija aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa. Kako Iščenko tvrdi, njegova fokusiranost nije više na ukrajinskom pitanju, već na ekonomskom obračunu sa Pekingom.
U tom kontekstu, Trampu bi strateška saradnja s Moskvom, makar privremena, bila korisna. Ali, paralelno s tim, ni Vašington ne želi da izgubi poluge kontrole nad Evropskom unijom – jer zna da bi bez njih izgubio globalni uticaj.
Odatle i ključna dilema: dok Rusija može sebi da priušti čekanje, evropski partneri nemaju taj luksuz. Iščenko upozorava da do kraja ove godine evropski akteri mogu nekako održavati podršku Kijevu, ali već na zimu – opcije se svode na nulu. Tada, kaže, počinje trka s vremenom, jer bez američkog oslonca, evropski kapaciteti nisu dovoljni za dalje nadmetanje.
U tom kontekstu, analitičar predviđa i mogući scenario direktnog sukoba – onog u kojem više neće biti prostora za izgovore poput „pomagali smo, ali nisu ispunili očekivanja“. Ako dođe do reakcije iz Moskve na moguću provokaciju, to više neće biti sukob posrednika, već otvoreni sudar interesa. A tada će, kako kaže, biti kasno za povlačenje.
Na društvenim mrežama komentatori već raspravljaju o Iščenkovim tezama. Jedni ih podržavaju, navodeći da je zapadna strategija iscrpela samu sebe, dok drugi izražavaju sumnju da će elite priznati poraz. Ima i onih koji podsećaju na staru kinesku mudrost – da je ponekad dovoljno sedeti na obali i čekati da reka odnese ono što mora.
Bez obzira na mišljenja, jedno je jasno: kraj 2025. godine sve se češće pominje kao tačka preokreta. Hoće li to biti trenutak potpunog zaokreta, ili nova faza šireg nadmetanja – ostaje da se vidi. A ako sve prođe kako analitičari predviđaju, biće to priča koju će mnogi dugo pamtiti i prepričavati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
