Ubrzo nakon neviđene serije masovnih raketnih udara po ukrajinskoj teritoriji 29. decembra, što se smatra najvećim raketnim napadom u ruskoj istoriji, portparol komande ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat izdvojio je mogućnosti sovjetske krstareće rakete Kh-22 za koje je otkrio da oružane snage zemlje stalno nisu bile u stanju da presretnu.
Ignat je naveo da su od eskalacije neprijateljstava između Rusije i Ukrajine u februaru 2022. godine ruske snage ispalile oko 300 projektila Kh-22 i Kh-32 na ciljeve širom Ukrajine.
Poslednje je modernizovana varijanta koju je razvila Rusija i često proizvedena nadogradnjom sovjetskih izgrađenih raketa. On je naveo da ukrajinska protivvazdušna odbrana nije uspela da presretne nijednu.
Ignat je ranije izjavio u januaru: „Naglašavam da je nemoguće oboriti rakete Kh-22 sa sredstvima koja imamo u našem arsenalu“, ističući kao razlog veliku brzinu rakete.
Kh-22 se u velikoj meri koristila za udare na ukrajinske ciljeve kako zbog same veličine sovjetskih arsenala koje je Rusija uspela da održi u skladištu u dobrom stanju, tako i zbog starosti raketa koje se približavaju datumu povlačenja i stoga bi trebalo da se iskoristi bez obzira na situaciju u Ukrajini.
Raketa je prvi put ušla u službu 1962. godine, ali još uvek ima malo rivala u svetu u pogledu performansi.
[adsenseyu1]
Rakete su dizajnirane za protiv-brodske uloge da probiju višeslojnu protivvazdušnu odbranu udarnih grupa nosača američke mornarice, a to su postigle nepravilnim putanjama i veoma velikom skoro hipersoničnom brzinom od 4,6 Maha.
Kh-22 je dozvolio jedinicama bombardera Tu-22M da neutrališu neprijateljske ratne brodove sa veoma velikih dometa, a proizvedeni su u ogromnim količinama što je odražavalo veličinu flote sovjetskih bombardera u to vreme u stotinama.
Iako je Rusija proširila svoje kapacitete za proizvodnju više klasa krstarećih i balističkih projektila na nekoliko puta više od nivoa viđenog pre 2022. godine, proizvodnja je ipak ostala manja u odnosu na razmere viđene u sovjetskoj eri, zbog čega je sačuvan deo zaliha sovjetskih krstarećih raketa.
Izazov koje predstavljaju napadi raketama Kh-22 je pojačan ozbiljnim iscrpljenjem sovjetske mreže protivvazdušne odbrane Ukrajine, koju isporuke sa Zapada nisu ni približno nadomestile.
Osim dva sistema američkih raketa Patriot koji brane prestonicu Kijev, od kojih je jedan izbačen iz upotrebe i navodno ozbiljno oštećen ruskim raketnim napadima u maju, Ukrajini takođe nedostaju sredstva protivvazdušne odbrane dugog dometa posle 1980-ih.
Ukrajinski zvaničnici su dosledno zahtevali masovne nove donacije sistema Patriot, pri čemu je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski proletos izjavio da zemlji treba 20 sistema raspoređenih širom zemlje.
Ta brojka je bila ekvivalentna većini arsenala koji je NATO imao širom svih članica i smatrala se daleko od realistične.
Sjedinjene Države su videle kako se i njihove sopstvene sposobnosti protivvazdušne odbrane opasno razvlače čak i bez dalje donacije Ukrajini, a situaciju je pogoršao skok raspoređivanja na Bliskom Istoku od oktobra.
Velike nestašice protivvazdušne odbrane na ukrajinskom ratištu rezultirale su rastućom efikasnošću korišćenja taktičke vazdušne snage i raketnih napada protiv ukrajinskih položaja na prvoj liniji, gde su zalihe municije na zemlji takođe postale očajno niske, pošto Kijev prioritet daje protivvazdušnoj odbrani velikih gradova.
Militarywatchmagazine
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]