Satelitski snimci objavljeni 14. juna potvrdili su da su ukrajinske oružane snage bile u stanju da izvedu veliki napad dronovima na aerodrom Morosovsk u ruskoj oblasti Rostov, otprilike 250 kilometara iza linija fronta.
Napad je pokrenut 13. juna, ali je potvrđen tek sledećeg dana. Objekat je bio jedan od najvažnijih u podršci operacijama ruskog vazduhoplovstva na ukrajinskom ratištu i služi kao prednja operativna baza za borbene lovce Su-34 koji igraju centralnu ulogu u ruskoj vazdušnoj kampanji.
Obim štete na objektu je i dalje nepoznat, sa brojnim izveštajima koji ukazuju da napad nije uništio nijedan avion. Pokazana ranjivost ruskih vazdušnih baza će ipak verovatno biti razlog za značajnu zabrinutost u Oružanim snagama Rusije, s obzirom da su se sposobnosti protivvazdušne odbrane zemlje protiv bespilotnih letelica pokazale ograničenim, što čini verovatnim da će u budućnosti biti pokrenuto još sličnih napada.
Ukrajina je videla da je njena sposobnost da napadne ruske vazdušne baze i druge ključne ciljeve daleko iza linija fronta značajno proširena isporukom američkih balističkih projektila ATACMS, pri čemu je zemlja imala koristi od raspoređivanja zapadnih stručnjaka na terenu i pristupa satelitskim mrežama država NATO i podatke vazdušnog nadzora kako bi se olakšali efikasni napadi.
Sredinom maja ATACMS je korišćen za napad na rusku vazduhoplovnu bazu Belbek na spornom poluostrvu Krim u kojoj su smešteni presretači MiG-31, od kojih su dva viđena uništena u objektu nakon toga.
Tog meseca je takođe došlo do neviđenog udara dronom na radarski sistem ranog upozorenja Voronjež-DM na radarskoj stanici Armavir u ruskom jugozapadnom Krasnodarskom kraju – koji je činio ključni deo ruskog sistema ranog upozoravanja na moguće udare zapadnih nuklearnih raketa.
Sjedinjene Države su ublažile ograničenja za ukrajinske operacije kako bi nanele udare duboko u Rusiji krajem meseca koristeći američko oružje.
Izveštava se da je Rusija rasporedila jedan od svojih novih sistema S-500 u drugoj nedelji juna za dodatnu odbranu od balističkih raketa kao odgovor na ovu rastuću pretnju.
Povećan fokus na udare bespilotnih letelica i raketa od strane Ukrajine dolazi pošto su njene snage nastavile da se suočavaju sa višestrukim neuspesima i ekstremnim žrtvama na terenu, omogućavajući ruskoj vojsci da zauzme znatan teren od kraja 2023. godine.
Od ulaska u službu 2014. godine, Su-34 je nabavljen u većem broju nego bilo koja druga ruska serija aviona, a trenutno se procenjuje da flota broji preko 120 aviona uprkos borbenim gubicima na ukrajinskom ratištu.
Avion se pokazao posebno efikasnim kada postavlja precizne vođene klizne bombe protiv ciljeva u Ukrajini, uključujući i ulogu bliske vazdušne podrške, pri čemu ove bombe omogućavaju lovcima da se bore na dometima od oko 70 kilometara.
Bombe mogu da imaju mnogo veću masu od raketa koje se lansiraju iz vazduha i uz veoma malu cenu, i mogu da nose ne samo konvencionalno punjenje već i termobarično punjenje optimizovano za neutralisanje ljudstva na utvrđenim pozicijama.
Su-34 je nosio najveći teret odgovornosti za udarne operacije i predstavlja značajno
modifikovani derivat sovjetskog Su-27 Flanker dizajna koji je približno 50 procenata veći i sa znatno većim nosivim opterećenjem i dometom oružja.
Nove serije poboljšanih novih varijanti Su-34 i dalje se često isporučuju, uz dodatne porudžbine aviona, pošto je rat u punom obimu između Rusije i Ukrajine izbio u februaru 2022. godine.
(Danko Borojević, TV Front)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
