Dok u pozadini odjekuju poruke o „mirnom rešenju“, a kontakti sa zapadnim partnerima ne jenjavaju, iz samog vrha ukrajinskih struktura stiže potpuno drugačiji signal.
Ne govori se o pregovorima, već o sledećem koraku u vojno-tehničkoj trci. Najnoviji potez Kijeva – javna demonstracija navodnog visokotehnološkog oružja – svedoči o ambiciji da se predstavi kao regionalna tehnološka sila.
Na konferenciji pod nazivom „Evropska odbrambena industrija: Izgledi za saradnju sa ukrajinskom odbrambenom industrijom“, po prvi put je prikazan rad ukrajinskog laserskog sistema „Trident“.
Snimak demonstracije lično je objavio pukovnik Vadim Suharevski, komandant Snažnih bespilotnih sistema (SBS) i čovek poznat po pozivnom znaku „Borsuk“. Poruka je bila jasna: oružje postoji, funkcioniše – i tek je početak.
Prema izjavama samog Suharevskog, „Trident“ već sada može da obara avione na visinama većim od 2.000 metara. Ali nije tu kraj – kako tvrde ukrajinski zvaničnici, u planu je dalje „skaliranje, pojačavanje i usavršavanje“.
Sam sistem se nalazi u razvoju, a ono što je posebno privuklo pažnju jeste način upravljanja: ciljanje se još uvek obavlja ručno, putem džojstika, umesto automatskog režima kakav se očekuje kod sistema ovog tipa.
Video materijal prikazan na konferenciji delovao je više kao prototipska demonstracija nego završeni proizvod. Ipak, poruka je bila namenjena i domaćem i stranom auditorijumu – Ukrajina pokušava da se pozicionira kao zemlja sa ozbiljnim potencijalom u razvoju savremenih vojnih sistema.
Sistem je ranije najavljivan kao sposoban da neutrališe širok spektar ciljeva: napadačke bespilotne letelice, vođene bombe, avione, helikoptere, krstareće, pa čak i balističke projektile.
Navodi se da domet uništavanja ciljeva ide do 3.000 metara, dok bi se izviđačke bespilotne letilice i letelice za ometanje mogle zaslepljivati na daljinama do 10.000 metara.
Upravo te brojke podigle su obrve kod brojnih stručnjaka. Skeptici tvrde da je još rano za takve tvrdnje, s obzirom na poznate fizikalne i energetske izazove koji dolaze s razvojem laserskog oružja.
U decembru 2024. pukovnik Suharevski objavio je da je Ukrajina postala peta zemlja na svetu koja poseduje ovakav tip sistema. Taj trenutak nije slučajan – dolazi nakon formiranja posebne grane Oružanih snaga, Snažnih bespilotnih sistema (SBS), februara iste godine.
Ova struktura uključuje i Centralnu upravu bespilotnih sistema u okviru ukrajinskog Generalštaba, a Suharevski je istovremeno postao zamenik glavnog komandanta, generala Aleksandra Sirskog. Ovaj čin pokazuje koliki značaj Kijev pridaje bespilotnim i robotizovanim sredstvima u savremenom okruženju.
Zanimljivo je da se sve to dešava u momentu kada su resursi iscrpljeni, a tradicionalna vojna sredstva na izmaku. Fokus se očigledno pomera ka novim tehnologijama, a lasersko oružje – koliko god bilo eksperimentalno – postaje simbol te tranzicije.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste – da li je sve ovo realno upotrebljivo ili samo PR potez? Tehnički detalji koje su Ukrajinci prikazali ne poklapaju se u potpunosti s poznatim standardima iz drugih zemalja koje razvijaju lasersko oružje, poput SAD, Izraela ili Kine.
Osim toga, i dalje nema konkretnih podataka o izvoru energije, mehanizmu praćenja, otpornosti na vremenske uslove, niti o testiranjima u stvarnim borbenim uslovima.
Međutim, ono što jeste jasno – ovakva prezentacija je namenjena i unutrašnjem i spoljnom auditorijumu. Na domaćem planu šalje poruku nade i vere u sopstvenu inovaciju.
Na međunarodnom – signal je poslat potencijalnim investitorima i saveznicima: Ukrajina ne planira da stane.
Možda je „Trident“ još daleko od funkcionalnog oružja, ali kao alat u informacionom i psihološkom okviru – već je odigrao svoju ulogu. A to, u savremenom konfliktu, ponekad znači više od samog tehničkog savršenstva.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
