[adsenseyu3]
Preporuka je da uklonite pšenicu, mlečne proizvode, soju i kukuruz iz svoje ishrane. Treba da eliminišete sumnjivu hranu na dve nedelje, a zatim da procenite kako se osećate.
Nisu samo masti, so i šećer u prerađenoj hrani krivi za gojaznost i poremećaje ishrane, već i neraznovrstnost hrane, tvrdi jedan istraživač. Ukoliko se izuzme šećer, otprilike 80% svih kalorija u prerađenoj hrani čini kombinacija 4 sastojka.
Na osnovu nekoliko drugih studija, profesor genetske epidemiologije sa Kraljevskog koledža u Londonu i autor knjige „Mit o ishrani“, Tim Spektor, rekao je da je restriktivna priroda visoko obrađene hrane, koja sadrži samo par sastojaka, odgovorna za neraznovrsnost naše crevne flore i da nas to čini bolesnima.
„Nije novost da takva hrana, koja predstavlja kombinaciju zasićenih masti, kalorija, šećera i hemikalija, a koja ne sadrži vlakna, nije dobra za nas. Neraznovrsnost ishrane je faktor na koji niko ne obraća pažnju, a 80% prerađene hrane čine samo 4 sastojka: kukuruz, pšenica, soja i meso“, napisao je on.
[adsenseyu1]
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF470F“]Da su ova 4 sastojka dobra, bilo bi mnogo zdravih nacija svuda širom sveta. Naprotiv, ogromna količina ove takozvane „zdrave hrane“ pretvara nas u najbolesnije ljude na planeti.[/stextbox]
„Radi poređenja, naši preci su pre 15.000 godina redovno unosili oko 150 sastojaka nedeljno“.
Sin ovog istraživača se javio kao dobrovoljac koji će probati da se hrani nezdravo deset dana. Pre i posle „dijete“ su uzeti uzorci njegove stolice.
Pored toga što je on bio letargičan i bolestan, uzorci su pokazali da se njegova crevna flora znatno osiromašila, pri čemu je oko 40% vrsta nestalo za samo 3 dana.
Monsanto ubacuje svoje patentirane gene u skoro 95% soje i 80% svog kukuruza, a uspeo je da pridobije brojne biotehnološke firme koje lažno veruju da je takva hrana zdrava.
[adsenseyu4]
Ako je ta hrana stvarno loša po nas, zašto onda želimo da je jedemo? Spektor navodi da ona stvara određene loše bakterije u našoj crevnoj flori koje nas navode da jedemo što više prerađene hrane:
„Svaka vrsta mikroba voli određene izvore hrane, što im omogućava da se hrane i razmnožavaju. Oni dakle imaju svoj sopstveni evolucioni nagon za održavanje svoje ekološke niše i učiniće sve da osiguraju svoj opstanak. To uključuje i slanje signala domaćinu da žele više loše hrane kojom se hrane“.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3414″]Spektorov savet za potrošače je da jedu što raznovrsniju hranu, najviše sveže voće i povrće koje pruža esencijalne vitamine i vlakna. On takođe smatra da proizvođači treba da preformulišu svoje proizvode tako da oni budu raznovrsniji.[/stextbox]
„Treba više koristiti orašaste plodove, semenke i povrće sa visokim sadržajem vlakana“.
„Proizvođači bi trebalo da budu svesni da postoji potražnja za hranom koja je bolja za crevnu floru“.
Nutricionista Keri Rakston je takođe pozvala proizvođače hrane da prihvate odgovornost za krizu gojaznosti, preduzimajući proaktivne korake da preokrenu proces.
[adsenseyu1]
„Prerađena hrana je deo naše moderne kulture, ali kompanije mogu da pomognu potrošačima tako što će smanjiti broj kalorija u proizvodima, a povećati sadržaj vlakana“, rekla je ona.
Netolerancija na gluten nije više nešto što se retko sreće. Istraživači su u potpunosti svesni da postoji problem sa modernim uzgajanjem pšenice. Pšenica je daleko od zdrave hrane. Čini nas gojaznim, stvara gasove i okreće nas protiv sopstvenih creva.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3912″]Mlečne proizvode obrađuje čovek, homogenizujući ih i pasterizujući, da bi na kraju od njih napravio beskorisnu hranu bez nutrijenata.[/stextbox]
Mnogi proizvodi sa sojom blokiraju proizvodnju tiroidnog hormona i smanjuju energiju organizma inhibirajući tirozin kinaze, enzime koji prenose energiju od jednog molekula do drugog. Ovi enzimi dovode do podele ćelija, poboljšanja pamćenja, obnavljanja tkiva i održavanja i regeneracije krvnih sudova.
[adsenseyu4]
Spektor takođe navodi da bi rešenje mogli da budu probiotici.
„Personalizovani jogurti bi mogli da budu rešenje, a za tako nešto je potrebno testirati crevnu floru ljudi i podeliti ih u grupe. To ne bi trebalo da bude problem“.
Nedavna studija Univerziteta u Pitsburgu je istakla koliko brzo osetljiva crevna mikroflora može da se promeni nabolje ili nagore uz promene u ishrani.
Grupa afroamerikanaca je na dve nedelje zamenila visoko kaloričnu zapadnjačku ishranu za ruralnu afričku ishranu, koja podrazumeva pasulj i povrće. Istraživači su otkrili da je svaka grupa brzo preuzela biomarkere druge grupe, uključujući i bakterijsku aktivnost, fermentaciju vlakana i zapaljenje creva.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF370F“]Vodeći istraživač Stiven O Kifi je rekao: „Ova otkrića predstavljaju dobre vesti. Za samo dve nedelje, promena ishrane je smanjila biomarkere koji predstavljaju rizik od nastanka raka“.[/stextbox]
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF2008″]Preporuka je da uklonite pšenicu, mlečne proizvode, soju i kukuruz iz svoje ishrane. Treba da eliminišete sumnjivu hranu na dve nedelje, a zatim da procenite kako se osećate. Eksperimentišite sa različitom hranom, slušajte svoje telo i vremenom ćete utvrditi šta vam prija a šta ne.[/stextbox]
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
