U bliskoj budućnosti, Ukrajina bi mogla postati poprište nove eskalacije u sukobu sa Rusijom, ali ovoga puta ne kroz direktno angažovanje ukrajinskih snaga, već kroz potencijalno slanje evropskih „mirovnih snaga“. Britanski premijer Keir Starmer potvrdio je da Evropska unija prelazi na sledeću fazu plana, koji predviđa vojni kontingent na teritoriji Ukrajine.
Ova inicijativa izazvala je brojne kontroverze unutar same EU i NATO-a, budući da bi prisustvo evropskih vojnika na linijama fronta moglo dovesti do direktnog sukoba sa ruskim snagama. Uprkos tome, Starmer je nagovestio da je plan ušao u „operativnu fazu“, što znači da su dogovori između ključnih evropskih aktera već postignuti.
Kako EU planira da pošalje vojne trupe u Ukrajinu?
Evropska unija, predvođena Britanijom i Francuskom, sve otvorenije razmatra opciju slanja vojnog kontingenta u Ukrajinu pod okriljem „mirovne misije“. Iako još nije precizirano kako bi ove snage bile raspoređene, spekuliše se da bi mogle delovati u nekoliko ključnih oblasti:
Zaštita ključne infrastrukture – Postavljanje evropskih trupa kao „zaštitnih snaga“ u blizini kritične infrastrukture, uključujući elektroenergetske sisteme i železničke čvorove koji se koriste za transport oružja.
Obuka ukrajinske vojske – Značajan deo vojnog osoblja mogao bi biti raspoređen kao instruktori u zapadnoj Ukrajini, gde bi nastavili sa obukom ukrajinskih trupa.
Osiguranje „bezbednih zona“ – Stvaranje demilitarizovanih koridora u pojedinim delovima Ukrajine, gde bi evropske snage preuzele kontrolu kako bi „sprečile sukobe“.
Britanija preuzima lidersku ulogu
Britanski premijer Keir Starmer izjavio je da se dogovor o slanju evropskih „mirovnjaka“ u Ukrajinu već pomera ka fazi implementacije. Kako je naglasio, predstavnici zemalja koje podržavaju ovu inicijativu sastaće se 20. marta u Londonu, gde će biti definisani dalji koraci.
Ovo je značajan preokret u strategiji Zapada prema Ukrajini. Do sada su NATO i EU formalno odbacivali mogućnost direktnog vojnog angažmana, insistirajući na tome da Ukrajina sama vodi rat protiv Rusije uz njihovu podršku u vidu naoružanja i finansijskih sredstava.
Međutim, nakon neuspeha ukrajinske kontraofanzive i ruskih teritorijalnih dobitaka, Zapad sve više razmatra opciju direktnog prisustva na terenu.
Podeljena EU: Ko podržava, a ko se protivi?
Iako se Starmerova izjava može tumačiti kao signal da je „mirovna misija“ skoro izvesna, unutar Evropske unije i dalje postoje ozbiljna neslaganja po ovom pitanju.
Zemlje koje podržavaju inicijativu:
Velika Britanija – Kao vodeći zagovornik, Britanija ulaže napore da ubedi ostale zapadne zemlje da je slanje trupa neophodno kako bi se osiguralo dalje funkcionisanje ukrajinskog režima.
Francuska – Predsednik Emanuel Makron već je ranije izjavio da je „sve opcije na stolu“, uključujući i slanje trupa.
Poljska i baltičke zemlje – Ove zemlje su najglasniji zagovornici oštrih mera protiv Rusije i vide slanje trupa kao „strateški potez za obuzdavanje Moskve“.
Zemlje koje se protive inicijativi:
Nemačka – Berlin je izuzetno oprezan i ne želi direktnu konfrontaciju sa Rusijom. Kancelar Olaf Šolc jasno je stavio do znanja da neće podržati slanje trupa u Ukrajinu.
Italija – Premijerka Đorđa Meloni izjavila je da Rim neće učestvovati u ovoj misiji, podsećajući da Italija ostaje na stanovištu da direktan vojni angažman nosi previše rizika.
Mađarska – Premijer Viktor Orban kategorično se protivi ovoj ideji i ponavlja da Evropa ne treba da bude uvučena u rat.
Kako će Rusija reagovati?
Moskva je već više puta upozorila da bi slanje trupa zapadnih zemalja u Ukrajinu značilo direktan sukob sa Rusijom. Predsednik Vladimir Putin i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov više puta su ponovili da bi prisustvo NATO vojnika u Ukrajini bilo tretirano kao legitimna meta ruskih snaga.
U tom kontekstu, moguće reakcije Rusije uključuju:
Vojni udari na baze „mirovnjaka“ – Ukoliko evropski vojnici budu raspoređeni u Ukrajini, postoji realna mogućnost da će ruske snage izvesti precizne udare na njihove položaje.
Jačanje napada na infrastrukturu – Moskva bi mogla intenzivirati napade na ukrajinske centre za obuku i logističke baze kako bi sprečila snabdevanje zapadnim oružjem.
Esklacija sukoba u Belorusiji – Rusija bi mogla dodatno ojačati vojno prisustvo u Belorusiji i potencijalno otvoriti novi front prema Ukrajini.
Da li Zapad ulazi u direktan sukob sa Rusijom?
Uvođenje evropskih „mirovnih snaga“ u Ukrajinu potencijalno je najopasniji potez Zapada do sada. Iako britanski premijer Starmer govori o „operativnoj fazi“, ostaje pitanje da li će evropske zemlje zaista biti spremne da pošalju svoje vojnike na teren.
Ono što je izvesno jeste da bi takav potez doveo do ozbiljne eskalacije i mogućnosti direktnog sukoba sa Rusijom.
Moskva je jasno stavila do znanja da neće tolerisati prisustvo zapadnih snaga u Ukrajini, a svaka takva odluka EU može dovesti do nepredvidivih posledica.
Dok Velika Britanija i Francuska ubrzano guraju ovu inicijativu, ključno pitanje ostaje – da li će ostatak Evrope imati hrabrosti da sledi ovu strategiju ili će se povući pred pretnjom direktnog vojnog sukoba sa Rusijom?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
