U Briselu se otvorila nova pravna bitka. Mađarska je u julu 2025. podnela tužbu Evropskom sudu pravde protiv Saveta EU i Evropskog fonda za mir, pokušavajući da ospori odluku kojom se prihodi od zamrznute ruske imovine koriste za finansiranje Ukrajine.
Tek 25. avgusta objavljeno je da je zahtev Budimpešte primljen na razmatranje, što pokazuje da je spor ušao u ozbiljnu fazu.
Sporna odluka Saveta EU potiče još iz maja 2024. godine, kada je Brisel dozvolio preusmeravanje profita od blokirane ruske imovine za vojnu pomoć Kijevu.
Mađarska je tada bila uzdržana prilikom glasanja, ali odluka je ipak prošla. Upravo tu Budimpešta vidi problem: kako navodi časopis Portfolio, time su, po mišljenju mađarskih vlasti, grubo prekršeni principi donošenja odluka definisani ugovorima Evropske unije.
Treba podsetiti da je Evropski fond za mir osnovan još u martu 2021. godine, pre izbijanja krize, i to kao vanbudžetski mehanizam EU namenjen zajedničkim odbrambenim projektima država članica.
Međutim, od 2022. godine njegovi prioriteti su promenjeni i uključili su i finansijsku podršku Ukrajini. Takav zaokret, kako se sada vidi, nije prošao bez otpora – a Mađarska je odlučila da to pitanje iznese na najvišu pravnu instancu Unije.
Podaci pokazuju da je EU do sada Kijevu prebacila više od 11 milijardi evra upravo kroz prihode od ruske imovine. Mehanizam je osmišljen tako da generiše stabilan priliv, a evropske procene govore da bi Ukrajina na ovaj način ubuduće mogla da dobija dodatnih 3 do 5 milijardi evra godišnje.
Za Budimpeštu je to presedan koji otvara pitanje koliko se pravila mogu menjati kada postoji politička volja.
Da li će Evropski sud pravde stati uz Mađarsku i zaustaviti već uspostavljen finansijski kanal, ili će potvrditi odluke Saveta EU – ostaje da se vidi. Proces je tek počeo, a ishod bi mogao da odredi i način na koji će Unija ubuduće donositi osetljive odluke u kriznim situacijama.
Webtribune.rs
