Ishod ukrajinske krize razjasniće međunarodnu situaciju narednih godina: ako Zapad doživi neuspeh u Ukrajini, a verujem da hoće, stvari će se globalno menjati – imidž svemoćnog Zapada kome morate da se pokorite jer nema alternative počeće da kopni.
Ako stvari u Ukrajini krenu loše za NATO, za Srbe na Kosovu mogućnosti će postati daleko svetlije.
Bivši američki diplomata i politikolog iz Vašingtona Džim Džatras ovako vidi uticaj događaja u Ukrajini na Balkan, podsećajući da su Srbi i sa Kosova i Metohije i u Bosni i Hercegovini bili prva meta, kako kaže, „zvezde smrti“ devedesetih godina.
Džatras je svojevremeno bio spoljnopolitički savetnik republikanaca u američkom Senatu, a nekad i srpski lobista u Vašingtonu. Od tada pomno prati događaje na Balkanu.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
On smatra da je u Bosni i Hercegovini nakon poslednjih izbora pokušana obojena revolucija slična onim neuspelim u Kazahstanu i Belorusiji, a kako ističe, brine da će, ukoliko stvari u Ukrajini loše krenu za zapadne sile, pokušati da udare asimetrično negde drugde – možda i u BiH ili na Kosovu i Metohiji.
Teško je, kaže Džatras za Sputnjik, predvideti šta će se desiti na Kosmetu a svakako to zavisi i od toga šta radi Vlada Srbije i koliko će čvrsto biti uz tamošnje Srbe.
„Ali postoji još jedna opasnost, da možda NATO i SAD požele da malo dignu temperature na Kosovu kako bi Rusima uzvratili na asimetričan način“.
Amerikanci mogu da prave probleme ruskim prijateljima
Mislim da bi to mogao biti problem ne samo na Kosovu, u Srbiji, već i drugde gde bi videli zgodnu priliku da prave problem Rusima ili narodu koji se smatra ruskim prijateljima, upozorava američki politikolog.
Džatras komentariše i novi, tzv. francusko- nemački predlog za rešenje kosovskog pitanja. Ne zna, kako kaže, detalje tog dokumenta niti šta stoji iza njega, ali ne sumnje da je odobren u Vašingtonu, „jer inače Francuzi I Nemci ne bi to radili“.
„Nemojmo zaboraviti da su Nemci I Francuzi sateliti, ne mogu raditi ništa što im ne dozvole oni koji u Americi drže uzicu, a oni mogu tu uzicu da povuku u svakom trenutku”, uveren je Džatras.
On se slaže da je Briselu, nakon što nije uspeo da sprovede Briselski sporazum, teško verovati, a čitavu EU vidi kao „neku vrstu rukavice na ruci NATO“. Zato je, dodaje, za njega donekle optimistično što će EU vremenom slabiti paralelno s tim kako bude slabio NATO jer se, podseća, čitava globalna situacija menja.
Na pitanje, kako komentariše nikad jače pritiske na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, Džatras ističe da takav potez ne bi imao smisla za Srbiju baš kao što nema ni za Mađarsku ili Nemačku.
Rublja jača nego pre sankcija
Sankcije, objašnjava, pogađaju zemlje koje ih uvode – predsednik Bajden je rekao da će rublju pretvoriti u ruševinu, a rublja stoji bolje nego pre uvođenja sankcija. Zato su sankcije, dodaje Džatras, postale više signal koliko podržavate određenu propagandnu liniju.
„A zašto bi Srbija radila nešto što nanosi štetu njenom narodu, njenoj ekonomiji, zašto bi se pridruživala zemljama koje su dovoljno glupe da nanose štetu sopstvenim ekonomijama samo da bi delovale da su ispravne. To je apsolutno apsurdno“, konstatuje naš sagovornik .
Lakmus test poslušnosti
Opisujući dalje tu apsurdnu politiku, Džatras kaže da u Americi za to postoji izraz klounada.
„Kao da živite u cirkusu, na karnevalu, više ništa nema smisla. Ali opet, oni na tome insistiraju. Govore ti stvari koje očigledno nisu istinite ili su apsurdne. Pokazuju vam četiri prsta, a pitaju da li vidite četiri ili pet prstiju. To je lakmus test poslušnosti. I upravo sa time je i Srbija sada suočena“.
U istom ključu Džatras tumači i zašto na Zapadu Milorada Dodika i Željku Cvijanović smatraju proruskim jer žele da imaju dobre odnose sa Rusijom.
Vašington ima ili satelite ili neprijatelje
Amerika, objašnjava on, može da ima samo satelite ili neprijatelje, a taj dualistički pogled na svet se i ovde primenjuje:
„Predsednik Buš mlađi je rekao – ako niste sa nama, vi ste teroristi. A isto i ovde važi: ako niste sa nama, ako niste sto odsto uz NATO agendu, onda ste proruski i onda ste takoreći neprijatelj.
Setimo se, tokom prvog Hladnog rata, bilo je poštovanja vredno biti neutralan. Austrija je bila neutralna, Finska, Švajcarska je na neki način i dalje neutralna. To se sada više ne poštuje. Morate da birate sa manihejske tačke gledišta koja dolazi iz Vašingtona“.
Dodik „secesionista“ jer poštuje Dejton
Džatras tu vidi objašnjenje za još jedan paradoks u Bosni, da se oni koji se zalažu za poštovanje Dejtona proglašavaju secesionistima, kako se desilo Miloradu Dodiku.
„To je zato što u međunarodnim poslovima, ništa manje nego u unutrašnjim, vladajući establišment SAD nije briga za slovo zakona. Setimo se šta Rezolucija 1244 kaže o Kosovu. Njih baš briga.
Rusi su se godinama žalili na proširenje NATO, govorili – obećanja su data, a oni su odgovarali – nemate ništa napismeno. E pa ovde u BiH imate napismeno i opet nema veze. Ako se usprotivite i kažete – ne, Dejton zapravo ne kaže tako, vi grešite, niste u pravu zato što će oni odlučiti šta Dejton znači, čak i ako je crno na belo rečeno nešto drukčije“, navodi ekspert.
Zapad gura BiH u NATO
On upozorava i da Zapad vrlo lako može uvesti BiH u NATO, uprkos protivljenju Republike Srpske.
„Jednostavno će usvojiti odluku o proširenju NATO, ostale zemlje NATO će reći da. Ukoliko Srbi nešto ne urade. Ako oni ne budu u poziciji da se odvoje od Bosne I stvore svoju državu I ako budu u osnovi nadjačani od muslimana kako će moći da spreče da Bosna uđe u NATO?“
Incident s ukrajinskom raketom u Poljskoj
U osvrtu na ukrajinsku krizu i nedavni incident sa raketom koja je pala u Poljskoj, Džatras kaže da još nije ustanovljeno da li su Ukrajinci slučajno ispalili tu raketu ili je to namerno učinjeno da bi to bilo okidač da se NATO direktno uključi.
„Neki se teše činjenicom da su Amerikanci i Poljaci tako brzo rekli – ne, ne, to nije ruska raketa. Moža je ovo neki znak da zdrav razum počinje da se probija u zapadne zemlje. Ja ne bih išao tako daleko. Ja bih rekao da je momenat kad konkretno ova provokacija moža nije bila korisna za neki sledeći korak zapadnih sila, ma koji bio“, smatra bivši diplomata.
Tvrdnju generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberg da je raketa bila ukrajinska ali da nisu krivi Ukrajinci, nego Rusi vidi kao logični nastavak zapadnog stava da je za sve što se dešava u svetu kriva Rusija i narativa da je Moskva izvršila „ničim izazvanu agresiju“ protiv Ukrajine gde ne sme da ima nikakve legitimne interese, ali ih zato ima Amerika, što nema nikakavog smisla.
To je zato što iz, kako kaže, neokonzervativne, može se reći neotrockističke globalne perspektive Amerike, ne postoje sfere uticaja.
„Nijedna zemlja na svetu nema pravo na sferu uticaja, ni Rusija, ni Kina, ni Iran, niko. Jedina sfera uticaja je globalna i odnosi se na demokratiju i ljudska prava. A naravno, mi odlučujemo šta je demokratija i šta su ljudska prava“, primećuje Džatras.
Prerano za šampanjac
On komentariše i ocenu predsednika Dume Vjačeslava Volodina da je incident u Poljskoj „početak kraja NATO-a“.
„Nadam se da to pokazuje da se stvari kreću u tom pravcu, ali mislim da je prerano da se otvara šampanjac. Mislim da je NATO trebalo da završi posao kad je prestao da postoji Varšavski pakt, ali to se nije desilo. Tako se došlo i do rata u Ukrajini, a to je naravno za Rusiju egzistencijalni rat, Rusija ne može da dozvoli da ga izgubi imajući u vidu integritet Ruske Federacije. A da budemo otvoreni, agenda zapadnih sila je da pokore i na kraju razbiju Rusiju.
S druge strane, ovo je sada postala egzistencijalna kriza za NATO i za njegovog mračnog blizanca Evropsku uniju: ako NATO ne odnese prevagu u Ukrajini, desiće se upravo ono što ste rekli – ispašće da je NATO papirni tigar, goli car. A to znači da veći deo sveta zaokreće ka evroazijskom taboru a dalje o tzv. transatlantističkog“.
Na pitanje kako vidi rasplet ukrajinske krize, Džatras ističe da je važno da Rusija izbegne greške koje su pravili Srbi devedesetih, koji su svaki put kad bi imali vojnu prednost stali bi i čekali pregovore.
Rešenje za ukrajinsku krizu pobeda Rusije
Moskva, uveren je, ne treba da se oslanja na neka obećanja zapadnih sila koja neće biti ispoštovana kao ni ona ranija – „Rusija ne može biti parter Zapadu jer to su ideolozi I ljudi koji nemaju nameru da drže bilo kakva obećanja”.
Zato Džatras vidi samo jedno rešenje sukoba u Ukrajini.
„Jedina stvar koja ovo može da okonča, a da ne vodi ka daljem sukobu i možda brzo ili ne tako brzo ka novom svetskom ratu, bila bi odlučna ruska vojna pobeda i nametanje rešenja. Sve što bi bilo manje od toga, po mom mišljenju, uspostavilo bi teren za još veći i još razorniji rat u ne tako dalekoj budućnosti“, zaključuje američki ekspert.
(Tanja Trikić (sputnik)
