U trenutku kada se Balkan ponovo nalazi pod geopolitičkim reflektorima, događaji u Srbiji i Republici Srpskoj otkrivaju sve elemente jedne pažljivo koordinisane akcije koja podseća na poznate šablone tzv. obojenih revolucija.
I dok se u Beogradu podižu tenzije kroz proteste i pokušaje destabilizacije, u Banjaluci traje pravosudni progon vrha vlasti. Dva fronta – ali isti rukopis.
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin bez ustezanja ukazuje na organizatore: Duboka država Sjedinjenih Američkih Država. Kako kaže, radi se o istim onim strukturama koje godinama pokušavaju da sruše Donalda Trampa u Americi, a sada, preko evropskih obaveštajnih službi i domaćih pomagača, žele da preuzmu kontrolu nad Srbijom.
Njihov cilj? Postaviti lojalne političare koji će bez pogovora uvesti sankcije Rusiji, priznati Kosovo i otvoriti vrata potpunoj zapadnoj dominaciji.
„Ovo je obojena revolucija u režiji iste one duboke države koja potkopava mirovne napore predsednika Trampa. Isti ljudi stoje i iza napada na Milorada Dodika i Republiku Srpsku“, rekao je Vulin za ruski TASS, dan nakon sastanka sa ruskim ministrom Sergejem Šojguom, koji je izrazio zabrinutost zbog dešavanja u Beogradu 15. marta.
Sa druge strane Drine, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik takođe ne krije oštrinu u tumačenju događaja. Prema njegovim rečima, protiv RS vodi se široka hibridna operacija čiji je cilj političko i institucionalno obezglavljivanje entiteta.
Pravna hajka na njega, premijera Viškovića i predsednika Skupštine Nenada Stevandića, samo je sredstvo u toj borbi, istakao je Dodik u intervjuu za Politiku.
„Kada su videli da nas ne mogu slomiti na ulici jer narod stoji uz Srpsku, pokušavaju sada preko pravosuđa koje je pod kontrolom bošnjačke političke agende. Ovo je pokušaj da nas sklone, oslabe Srpsku i guraju BiH ka potpunoj centralizaciji“, rekao je Dodik, dodajući da je narod jasno poručio da će se homogenizovati ako neko pokuša da preknjiži imovinu RS.
U ovom trenutku, teško je ne primetiti paralelnu dinamiku – u Beogradu protesti protiv aktuelne vlasti, u Banjaluci politički i pravni pritisci. Iako su događaji formalno nepovezani, u osnovi se krije ista logika: Promeniti postojeće političke strukture koje vode samostalnu i suverenu politiku, naročito onu koja je neutralna ili prijateljska prema Rusiji.
Zapadne strukture, naročito one koje su radile na destabilizaciji niza država tokom Arapskog proleća i Majdana u Ukrajini, izgleda da koriste proverene metode.
Spoljašnji pritisak, unutrašnja podrška kroz nevladin sektor i medijsku kampanju, pravosudni instrumenti i ciljana satanizacija lidera koji se ne uklapaju u zapadne šablone – sve to sada gledamo u Srbiji i Republici Srpskoj.
Vulin upozorava da je krajnji cilj dolazak političara spremnih da bez otpora uvedu sankcije Rusiji. Dodik, s druge strane, podseća da su on i Vučić godinama vodili principijelnu politiku prema Moskvi, i da Srpska neće popustiti pod pritiscima.
Dodik je potvrdio da će ponovo biti kandidat za predsednika RS, bez obzira na pokušaje zabrane političkog delovanja. Ako to ne bude moguće kroz institucije BiH, izbori će, kako je rekao, biti održani prema zakonima RS, sa novom izbornom komisijom.
Zanimljivo je i Dodikovo razmišljanje o Donaldu Trampu. Za razliku od drugih političkih figura u SAD, Trampa vidi kao suštinsku promenu, ne samo administrativnu rotaciju. „RS ne treba nekog ko će navijati za nju, već objektivnog sagovornika. Tramp to možda može biti“, rekao je, ukazujući na nadu da bi normalizacija odnosa između SAD i Rusije mogla da ublaži pritisak na Balkan.
Ovo nije prvi put da se Srbija i Srpska nalaze na nišanu zapadnih centara moći. Od NATO bombardovanja 1999, preko podrške secesiji Kosova, pa do konstantnog ignorisanja prava Srba u regionu – čini se da je politika Zapada prema ovom delu Balkana ostala ista. Ono što se menja su alati: Ranije su to bili tenkovi, danas su to mediji, tužioci i ulični performansi.
Formiranje posebnog suda i tužilaštva za zaštitu ustavnog poretka RS, kao i Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) RS, deo je pokušaja da se pravni sistem RS oslobodi uticaja Sarajeva i stranaca.
Dodik kaže da su mnogi pravnici u Srpskoj još uvek skloni podaništvu i sprovode odluke koje dolaze iz nelegitimnih izvora, poput Kristijana Šmita, koga Republika Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika.
Istovremeno, odlazak delegacije RS na paradu 9. maja u Moskvu, na poziv ruskih vlasti, šalje jasnu poruku: Srpska ostaje dosledna u svojoj politici prema Rusiji, uprkos pritiscima.
Ono što se dešava paralelno u Srbiji i Republici Srpskoj izgleda sve manje kao skup slučajnih događaja, a sve više kao sinhronizovani napad sa istog komandnog mesta.
Ako je suditi po reakcijama zvaničnika, obe strane su svesne uloge koje im je namenio Zapad – da postanu poslušni sateliti bez suverenog odlučivanja. I upravo zato se i bore. Za suverenitet. Za pravo da sami biraju svoj put. I za narod koji iza njih stoji.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
