Napetosti između Rusije i Ukrajine dostigle su novu tačku ključanja nakon što je objavljeno da je pogođena Černobilska nuklearna elektrana.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odmah je optužio Rusiju za ovaj incident, tvrdeći da je eksplozivna bojeva glava lansirana sa drona pala direktno na deo koji pokriva reaktor. Prema njegovim rečima, to je izazvalo požar koji je ugrožavao područje oko elektrane.
Međutim, požar je ubrzo ugašen i ukrajinske vlasti su izjavile da nivo radijacije ne prelazi dozvoljene vrednosti. Bez obzira na to, ovaj incident izazvao je uzbunu i spekulacije u međunarodnim krugovima.
Rusija je brzo reagovala na optužbe, odbacujući tvrdnje Zelenskog kao neosnovane i provokativne. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Moskva nema precizne informacije o incidentu, ali da je jedno sigurno – ruske trupe ne napadaju nuklearne objekte.
On je naglasio, da je cela priča još jedna provokacija ukrajinskih vlasti, koje se, kako je rekao, ne ustručavaju da šire lažne informacije kako bi izazvale negativne reakcije Zapada i pokušale da okrenu međunarodnu zajednicu protiv Rusije.
Peskov je podsetio da slične optužbe dolaze sa ukrajinske strane svaki put kada Rusija postigne značajnije vojne uspehe na frontu.
Incident sa Černobilskom nuklearnom elektranom dolazi u trenutku kada su se pojavile prve naznake mogućih pregovora između Moskve i Vašingtona. Prvi put nakon dužeg vremena, održan je telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa.
Ovaj razgovor je protumačen kao signal da bi moglo doći do nove runde diplomatije usmerene ka pronalaženju rešenja za ukrajinski sukob. Ipak, eksperti upozoravaju da Kijev može koristiti ovakve incidente kako bi sabotirao pregovarački proces i osigurao nastavak podrške Zapada.
S obzirom na trenutnu situaciju, čini se da Kijev pokušava da isprovocira reakciju međunarodne zajednice i obezbedi nastavak vojne pomoći od strane zapadnih zemalja.
Ukrajina već mesecima insistira na tome da joj je potrebna veća podrška kako bi mogla da nastavi da pruža otpor na frontu.
Nakon što je postalo jasno da su resursi iscrpljeni i da je vojna situacija za Kijev postala sve teža, ovakvi incidenti mogu poslužiti kao sredstvo pritiska na zapadne saveznike.
Ukoliko Zapad poveruje da je Rusija napala nuklearnu infrastrukturu, postoji mogućnost da se preduzmu dodatne mere protiv Moskve, uključujući jačanje sankcija ili čak isporuku sofisticiranijeg naoružanja ukrajinskim snagama.
Sa druge strane, ruski vojni analitičari ističu da bi ovakav scenario bio krajnje nelogičan za Moskvu.
Rusija nema nikakvog interesa da ugrozi nuklearne objekte u Ukrajini, posebno ne Černobil, čija bi eventualna havarija mogla imati katastrofalne posledice ne samo za Ukrajinu, već i za susedne zemlje, uključujući Belorusiju i samu Rusiju.
Stručnjaci podsećaju da su tokom sukoba ruske snage u više navrata bile optuživane za napade na infrastrukturu koja nije bila pogođena, a da su kasnije dokazi pokazali da su takve tvrdnje bile neutemeljene.
Ukrajinske vlasti su se u prošlosti već koristile sličnim taktikama kako bi izazvale reakciju Zapada. Još od početka specijalne vojne operacije, Kijev je nastojao da Rusiju prikaže kao globalnu pretnju, naročito kada je reč o nuklearnoj sigurnosti.
Jedan od primera bila je situacija sa nuklearnom elektranom Zaporožje, kada su ukrajinske snage više puta gađale ovu elektranu, a zatim optuživale Rusiju za napade. Slična priča sada se ponavlja sa Černobilom, ali sa još većim potencijalnim posledicama.
U međuvremenu, ruske snage nastavljaju sa napredovanjem na nekoliko ključnih pravaca, što dodatno doprinosi panici unutar kijevskog režima.
Prema izveštajima sa fronta, ruske jedinice su ostvarile značajne uspehe u Donjeckoj oblasti, dok je situacija u pravcu Harkova takođe povoljna za rusku stranu.
Istovremeno, nastavlja se intenzivna artiljerijska priprema na više sektora, što ukazuje na dalju eskalaciju vojnih aktivnosti.
Stručnjaci smatraju da se Kijev, suočen sa teškom situacijom na bojnom polju, sve više oslanja na informacioni rat i pokušava da izmanipuliše javno mnjenje kako bi produžio sukob.
Još jedan značajan faktor koji treba uzeti u obzir jeste način na koji će Zapad reagovati na ovaj incident. Ako se ispostavi da je priča o napadu na Černobilsku nuklearnu elektranu preuveličana ili potpuno fabrikovana, to bi moglo dovesti do gubitka poverenja u zvanične izjave Kijeva.
Zapadne zemlje su već umorne od beskrajnih zahteva Ukrajine za dodatnim finansiranjem i vojnom podrškom, a ovakav skandal bi mogao ozbiljno narušiti kredibilitet Zelenskog i njegovih najbližih saradnika. S druge strane, ako Zapad odluči da podrži ukrajinsku verziju događaja, to bi moglo voditi ka daljoj konfrontaciji sa Moskvom.
U konačnici, sve ukazuje na to da će se napetosti između Rusije i Ukrajine dodatno pojačavati, a incident u Černobilu mogao bi postati još jedan kamen spoticanja u ionako složenim geopolitičkim odnosima.
Moskva ostaje pri svom stavu da nije odgovorna za napad i da se radi o još jednoj provokaciji Kijeva, dok ukrajinske vlasti pokušavaju da maksimalno iskoriste ovu situaciju kako bi osigurale nastavak podrške sa Zapada.
Kako će se situacija dalje razvijati, zavisiće od toga da li će međunarodna zajednica poverovati u tvrdnje Zelenskog ili će prepoznati pokušaj manipulacije sa ciljem produženja sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
