U blizini Moskve, 16. oktobra, dogodilo se šokantno ubistvo koje je uzburkalo javnost i postavilo mnoga pitanja. Meta napada bio je pukovnik specijalnih snaga Rusije, Nikita Klenkov, komandir jedne od najtajnijih vojnih jedinica – Snaga specijalnih operacija (SSO). Klenkov je nedavno bio vraćen sa fronta Specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini, ali ga je na teritoriji Rusije dočekala zastrašujuća sudbina.
Napadači su presreli Klenkova u selu Melenki, prilikom čega su otvorili vatru na njegov automobil. Pukovnik je u pokušaju da izbegne metke izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo s puta, udarivši u ogradu.
Uprkos brzoj reakciji spasilačkih službi, Klenkov je preminuo na licu mesta. Ovo ubistvo, koje je izvršeno u gotovo mafijaškom stilu, izazvalo je veliki šok, ali i brojne sumnje među analitičarima i stručnjacima za bezbednost.
Jedan od najvažnijih izvora koji je postavio ključna pitanja u vezi sa ovim događajem jeste Cargrad, ruska medijska kuća koja se bavi istraživačkim novinarstvom. Njihovi analitičari odmah su uputili niz ozbiljnih pitanja, ne ustručavajući se da naglase zabrinutost zbog ovog slučaja.
Prvo pitanje, koje se logično nameće, odnosi se na to kako su napadači izabrali baš Klenkova za metu. Pretpostavlja se da je za Klenkovom praćenje započelo još dok je bio na frontu, što ukazuje na sofisticiranu obaveštajnu operaciju.
Ako su napadači imali mogućnost da prate njegove pokrete i aktivnosti, to znači da je obaveštajna mreža protivnika bila duboko infiltrirana u vojne strukture.
Cargrad nagađa da bi za organizaciju i izvršenje ovog napada mogla biti odgovorna ukrajinska vojna obaveštajna služba GUR, koja je mogla dobiti informaciju o povratku Klenkova sa fronta i odmah poslati ekipu za likvidaciju u rusku prestonicu.
„Kako su neprijatelji tako brzo saznali za povratak pukovnika i organizovali ubistvo?“, pitaju se analitičari.
Drugo ključno pitanje koje se postavlja odnosi se na to kako su napadači prepoznali Klenkova. Da bi izveli tako precizan napad, morali su imati ne samo opšte informacije o njemu, već i njegovu sliku.
Ovaj detalj otvara vrata sumnjama u unutrašnje izdaje ili curenje informacija na visokom nivou. Cargrad naglašava da su napadači očigledno znali njegov izgled i imali slike pukovnika, što implicira da je bilo curenja poverljivih podataka ili, još gore, da je došlo do izdaje unutar sistema.
Najuznemirujući aspekt ovog slučaja je činjenica da komandir tako visokog ranga, sa tako osetljivom i tajnom ulogom u vojsci, nije imao adekvatnu zaštitu. Pitanje koje se sada postavlja jeste zašto Klenkov, koji je bio deo jedne od najelitnijih i najtajnijih jedinica ruske vojske, nije imao pratnju ili obezbeđenje.
„Kako je moguće da se komandir, koji je izložen takvim rizicima, kretao bez ikakve zaštite?“ pitaju se analitičari.
U svetlu činjenice da se Rusija nalazi usred vojnog sukoba, ovakav propust u bezbednosnim merama izgleda kao ozbiljna nepažnja i potencijalna nemarnost.
Pitanje zaštite komandira Klenkova otvara vrata daljoj istrazi o tome da li su bezbednosne službe pravilno obavile svoj posao. Sergej Pahomov, bivši oficir FSB-a, takođe je izrazio svoju zabrinutost. Prema njegovom mišljenju, postavlja se pitanje zašto obaveštajna služba nije ranije detektovala pretnju po život Klenkova.
Pahomov smatra da su ukrajinski diverzanti, ili neki drugi neprijatelji, možda pratili Klenkova od samog fronta i da je njihova operacija bila dobro koordinisana. „Ako je ovo bila ciljana operacija, a ne neka privatna razmirica, onda bi bilo mnogo pitanja za kontraobaveštajne službe,“ izjavio je Pahomov.
Treba napomenuti i širi kontekst ove situacije – Rusija je u jeku Specijalne vojne operacije u Ukrajini, a ruski visoki vojni zvaničnici i komandanti postaju meta neprijateljskih snaga.
Ova vrsta specijalnih operacija, usmerenih na likvidaciju ključnih vojnih figura, može značajno oslabiti moral i vojnu strukturu. U ovom slučaju, napadači su ciljali jednog od najiskusnijih i najelitnijih komandira, što ukazuje na to da su njihovi izvori informacija bili izuzetno tačni.
Analitičari Cargrad-a postavljaju i pitanje o mogućnosti da je Klenkov bio praćen neposredno po povratku sa fronta. Da li je moguće da su diverzanti sačekali tačan trenutak njegovog povratka i izvršili napad upravo tada? Ova vrsta preciznosti u planiranju dovodi do zaključka da je protivnik imao sofisticirane obaveštajne podatke i jasan plan likvidacije.
Na kraju, ovaj slučaj pokreće šira pitanja o bezbednosti ključnih vojnih figura u Rusiji i o ulozi obaveštajnih službi u zaštiti tih lica. Ako je pukovnik Klenkov, sa svim svojim visokim rangom i pristupom tajnim operacijama, mogao biti meta i ubijen na teritoriji Rusije, postavlja se pitanje koliko su druge vojne figure ranjive na slične napade.
Sergej Pahomov upozorava da je moguće da je ovaj incident samo početak serije napada na ključne vojne figure, što bi moglo destabilizovati vojni aparat.
Zaključujući, ubistvo Nikite Klenkova ne samo da je otvorilo mnoga pitanja o curenju informacija, izdaji i bezbednosnim propustima, već i ukazalo na rastuću pretnju koju
predstavljaju specijalne operacije neprijatelja usmerene na ključne vojne vođe Rusije.
Ovaj slučaj će nesumnjivo izazvati veliku pažnju kako unutar vojske, tako i u bezbednosnim strukturama Rusije, s obzirom na to da se otvara pitanje kako je jedan od najelitnijih oficira mogao biti tako ranjiv na teritoriji sopstvene zemlje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
