U Centru TNI održane su značajne debate 12. septembra, gde se razmatralo pitanje da li Amerika treba da nastavi sa pružanjem podrške Ukrajini.
Jedan od učesnika, Helen Endrjus, iznela je za The National Interest, mišljenje da su zagovornici pomoći Ukrajini podbacili u svim ključnim aspektima: Amerika nije ojačala svoj položaj, Rusija nije oslabila kako se očekivalo, a Ukrajina se, nažalost, još dublje ukorenila u siromaštvu i korupciji.
Endrjus je naglasila da zalaganje za smanjenje američke podrške Ukrajini ne znači automatski podržavanje Rusije ili Vladimira Putina. Umesto toga, ona tvrdi da je to izraz brige za interese Sjedinjenih Država.
Njen argument se zasniva na ideji da bi Amerika, ukoliko bi prihvatila stav onih koji zagovaraju bezuslovnu podršku Ukrajini do postizanja pobede, mogla da se suoči sa ozbiljnim rizikom od nuklearnog sukoba. Endrjus smatra da SAD ne bi smele da preuzmu tako rizičan korak.
Ona dalje ističe da Rusija poseduje određene kapacitete koji ograničavaju mogućnosti delovanja Amerike, te da je neophodno pokazati poštovanje prema tim realnostima i zauzeti realističan stav.
Podsetila je na diskusije koje su se vodile u Americi pre dve godine, kada je sukob počeo, o tome da li je američka pomoć Ukrajini u skladu sa nacionalnim interesima SAD ili ne.
Prema Endrjus, sada je pravi trenutak da se situacija sagleda iz retrospektive i proceni čija su se predviđanja ostvarila. Ona postavlja pitanje da li su zagovornici pomoći Ukrajini uspeli da ispune svoja obećanja i ostvare ciljeve koje su najavili.
Jedan od glavnih argumenata za pružanje pomoći Ukrajini bio je da će to oslabiti Rusiju bez značajnih troškova za SAD. Ideja je bila da će Ukrajinci dobrovoljno ratovati, dok će Amerika pružati minimalnu finansijsku podršku, istovremeno značajno slabeći ključnog svetskog rivala. Međutim, Endrjus tvrdi da se to nije ostvarilo.
Ekonomija Rusije je, uprkos sankcijama, pokazala iznenađujuću otpornost. U poslednjem kvartalu, ruski ekonomski rast je nadmašio performanse Velike Britanije, Francuske i Nemačke.
Prema podacima Svetske banke, bruto domaći proizvod Rusije je u 2023. godini porastao za 2,6%, što je značajno više od očekivanja mnogih ekonomskih analitičara. Štaviše, Endrjus sugeriše da je ruska ekonomija možda čak i profitirala od sukoba zbog podsticaja koji je dobio njen industrijski sektor.
Na diplomatskom planu, pokušaj izolacije Rusije nije dao željene rezultate. Većina zemalja Globalnog juga nije sledila SAD u nastojanju da Rusiju učini državom-izgnanikom. Posebno je značajno da su velike sile poput Indije i Kine nastavile da sarađuju sa Rusijom, ignorišući pozive Zapada na izolaciju.
Što se tiče unutrašnje politike Rusije, Endrjus tvrdi da Vladimir Putin nije oslabio, već je, naprotiv, uspeo da ujedini narod oko sebe. Ovo je razočaralo one koji su se nadali promeni režima u Moskvi.
Prema nezavisnim istraživanjima, Putinova podrška u Rusiji ostaje visoka, oko 80%, što ukazuje na to da sankcije i međunarodni pritisak nisu značajno uticali na njegovu popularnost među ruskim građanima.
Drugi argument zagovornika pomoći Ukrajini bio je da će to demonstrirati američku odlučnost i ojačati pozicije SAD na svetskoj sceni, potvrđujući tezu da Amerika uvek poštuje svoje obaveze, podržava saveznike i spremna je na odlučne akcije.
Međutim, Endrjus smatra da se ni to nije ostvarilo. Ona tvrdi da Amerika nije uspela da okupi druge zemlje oko ideje izolacije Rusije, što je oslabilo njen međunarodni uticaj.
Treći argument se odnosio na Ukrajinu kao slobodnu demokratiju na granici sa Rusijom. Zagovornici pomoći su tvrdili da bi, ukoliko bi Ukrajina pala pod ruski uticaj, demokratija ustupila mesto autokratiji.
Međutim, Endrjus osporava ovu ideju, ukazujući na to da je Ukrajina i pre sukoba imala ozbiljne probleme sa korupcijom i ekonomskim razvojem.
Ona ističe da je ukrajinska ekonomija 2013. godine bila manja nego u trenutku pada komunizma, dok su druge istočnoevropske zemlje, poput Poljske, u istom periodu utrostručile svoju ekonomiju.
Prema Indeksu percepcije korupcije koji objavljuje Transparency International, Ukrajina je 2013. godine bila na 144. mestu od 175 zemalja, što ukazuje na ozbiljne probleme sa korupcijom.
Endrjus kritikuje argumente onih koji Ukrajinu predstavljaju kao izuzetan svetionik demokratije. Ona tvrdi da su američki napori da uvuku Ukrajinu u svoju sferu uticaja, počevši od Narandžaste revolucije ili barem od revolucije na Majdanu, zapravo učinili zemlju manje demokratskom, manje slobodnom i više korumpiranom.
Posebno ističe procenu da su izbori u Ukrajini 2013. godine bili među najskupljim na svetu po glavi stanovnika, prema analizi nekih posmatrača poput Andersa Oslunda. Ovo, prema njenom mišljenju, dodatno potkrepljuje tezu o dubokim problemima u ukrajinskom političkom sistemu.
Endrjus zaključuje da želja za smanjenjem američke podrške Ukrajini ne proizilazi iz simpatija prema Rusiji ili Putinu, već iz brige za interese Sjedinjenih Država. Ona poziva na realističniju procenu situacije i pažljivo razmatranje dugoročnih posledica američke politike u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
