[adsenseyu3]
Tim Nacionalnog instituta za okeanografiju (NIO) je zapravo otkrio legendarne drevne spomenike po imenu „Sedam pagoda Mahabalipurama“
[adsenseyu2]
Kada se 2004. godine dogodio katastrofalni azijski cunami, otkrivene su ruševine hrama na obali Mamalapisama u Indiji pošto se voda povukla.
Ljudi su naveli da su videli granitne stene u oblasti pre nego što su one ponovo progutane od strane mora. Više od 10 godina nakon toga, grupa istraživača i ronilaca je potvrdila ono što su svedoci videli pre više od decenije i otkrili ostatke veoma drevne luke.
Desetočlani tim među kojima je bilo geologa, ronilaca i arheologa, otkrio je oko 800 metara od obale na dubini od oko 9 metara zid od 10 metara, ostatke stepeništa i isklesane kamene blokove svuda na dnu. Tim Nacionalnog instituta za okeanografiju (NIO) je zapravo otkrio legendarne drevne spomenike po imenu „Sedam pagoda Mahabalipurama“. Međutim, od sedam hramova, samo jedan se danas može videti na obali.
Ekspediciju je predvodio Radživ Nigam, vodeći pomorski arheolog NIO. On je rekao da su građevine jedva identifikovane pošto su obrasle vodenim biljkama, ali i da su mnoge od njih ozbiljno oštećene usled jakih podvodnih struja.
[adsenseyu4]
Nigam veruje da su ove građevine stare oko 1.500 godina i navodi da su pronađene i neke građevine iz perioda Sangama (300. godina p.n.e. – 200. godina nove ere).
Nigam je učestvovao i u ekspediciji NIO kada je istraživan 9.000 godina star podvodni grad u Kambejskom zalivu nedaleko od Gudžarata pre 15 godina.
Prilikom tog istraživanja su otkriveni ostaci gigantskog grada koji se nalazi 36 metara ispod vode. Taj drevni grad je nekad bio 8 kilometara dug i 3,5 kilometra širok, a veruje se da je najstariji grad na tom supkontinentu.
[adsenseyu1]
„Iz iskustva u provinciji Gudžarat znamo da je nivo mora pre oko 3.500 godina bio niži nego sada. Međutim, pre 6.000 godina je bio viši. Želeli smo da ustanovimo da li je šablon isti i na drugim obalama“, rekao je Nigam.
Dr Satjamarti, bivši načelnik Arheološkog saveza Indije, rekao je da istraživanja poput ovakvih dokazuju da su neki mitovi istiniti.
„Otkrili smo da je red kamenja koje su ljudi videli neposredno pre cunamija u stvari deo zida visokog 1,8 metara i dugačkog 70 metara. Takođe smo pronašli i ostatke dva potopljena hrama i jednog pećinskog hrama 500 metara od obale“, dodao je dr Satjamarti.
Istraživači su koristili sonar koji im je omogućio da pronađu drevne posude, delove zidova, skulpture, pa čak i ljudske ostatke stare 9.500 godina.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
