U Briselu se danas i sutra nastavlja pregovarački proces sa Prištinom. Predviđeno je da teme razgovora budu primena postignutih sporazuma o Zajednici srpskih opština, slobodi kretanja, integrisanom upravljanju administrativnim prelazima, pravosuđu, energetici i drugim otvorenim pitanjima.
U svetlu geopolitičkih prilika bivši jugoslovenski ministar inostranih poslova i ambasador Vladislav Jovanović smatra da Briselski dijalog zapravo nije nikakav dijalog, već forma ispostavljanja i ispunjavanja zahteva. Dodaje da bi za Srbiju bilo najbolje da sačeka određeno ali ne dugo vreme da se steknu povoljnije okolnosti kako bi uslovljavanje ulaskom u EU prestalo. On je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ naglasio da možemo da zaustavimo postavljanje pitanja da li žele da nas prime u EU pod istim uslovima kao i sve druge zemlje sa njihovim granicama, definisanim njihovim ustavom.
„Greška je naših vlasti posle 5. oktobra što nisu odmah postavili pitanje, nego su odmah rekli da idemo čak i u NATO ne pitajući kako. Ne verujem da bismo mogli da dođemo u poziciju da kažemo da idemo u Evropsku uniju bez Kosova, jer bismo tada prestali da imamo pravo da se zovemo država. Ni jedna država nije ušla u neku organizaciju odricanjem dela svoje teritorije. Verujem da će se to ipak izbeći kroz odlaganje rešavanja za ograničeno vreme“, kaže Jovanović.
Stevana Gajića sa Instituta za evropske studije ne čudi da je zbog odugovlačenja dijaloga u kojem Srbija još nije ništa dobila, objavljeno da bi u ceo proces mogla da se uključi i Rusija. Napominje da je Srbija preživela i još uvek preživljava rat protiv sebe, sada ne bombama, već nekim drugim sredstvima i da instinktivno njeni građani gledaju u Rusiju kao u zaštitnika. Gajić kaže da se plaši paralele koja se nadvija nad Srbijom u obliku predloga za proširenje EU na Zapadni Balkan.
„To je predlog Srbiji da kapitulira u potpunosti, da se odrekne svoje državnosti, da uskladi politiku sa EU, što znači uvođenje sankcija Rusiji. Govori se o kompromisu o Kosovu, a Srbija tokom Briselskog sporazuma ništa nije dobila, naprotiv. Plašim se da će Srbija preko noći da praktično prizna Kosovo tako što će da dopusti mogućnost da uđe u Ujedinjene nacije, da uđe u NATO i da uvede sankcije Rusiji i odjednom ćemo imati momenat da od prve zemlje socijalizma mi postanemo neprijatelj i da se na brutalan način svaka vrsta pozitivnog odnosa prema Rusiji u Srbiji uguši“, smatra Gajić.
Vladislav Jovanović kaže da se građani pribojavaju takvog scenarija i podseća da naši odnosi sa Rusijom, za razliku od ostalih zemalja, nisu bazirani samo na interesima, nego i na uzajamnom prožimanju duhovnih veza istorijskih i činjenice da je kroz dvesta godina to jedina zemlja koja nam je uvek pružala podršku i pomoć, koja nas nikad nije napadala, bombardovala, uvodila sankcije.
„Baciti se kamenom na Rusiju bilo bi više nego zločin, jer bi to bilo protiv nas. Prestali bismo da postojimo kao država i sa samostalnom moći da se suprotstavljamo pritiscima. Opasnosti su tu, pritisak je veliki, naročito zbog geopolitičke ambicije zapadnih zemalja da ovladaju Balkanom, ali oni zaboravljaju istorijsku lekciju da poslednjih hiljadu godina ni jedna velika zemlja nije vladala celim Balkanom, nego je morala da se sučeljava sa ambicijama i drugih.“
Karijerni diplomata Srećko Đukić kaže da nas ruska diplomatija jako dobro prati, ceni, procenjuje, ocenjuje. „Mislim da nas bolje poznaju nego mi sami. Čudi me da vrhunski političari, državnici kao iz topa govore da smo spremni za razgovore. Kako možemo da razgovaramo kad iz Briselskog sporazuma najvažnija stvar nije ispunjena? Mislim da idemo prema ćorsokaku koji će da nas strahovito košta. Neće to ostati samo na Kosovu, otići će i Raška i onda ćemo doći na Beogradski pašaluk“, smatra Đukić.
Stevan Gajić dodaje da ga brinu izjave Vladimira Putina i Marije Zaharove da će Moskva da se saglasi sa svakim dogovorom koji nađu Beograd i Priština. „Takva pomoć nam ne treba. Da je Beograd slušao Moskvu posle revolucije, mi bismo sve one migrante deportovali nazad u Moskvu i onda bi ih boljševici pobili. Rusi mogu da budu veći Srbi od onih koji su za razdržavljenje Srbije, kao što su Srbi tad bili veći Rusi od Rusa. Što se tiče poštovanja Rezolucije 1244, to je fantastično. Rusija treba da se drži tog stava, a ne svega čega se dogovore Beograd i Priština.“
I Jovanović i Đukić su saglasni da Rusija treba da ima aktivniju ulogu u podsticanju naše borbe za Kosovo. Poseta Sergeja Lavrova Beogradu ima simbolični značaj zbog jubileja, ali može da bude vetar u leđa za smeliji razvoj bilateralnih odnosa u svim pravcima, pod uslovom da Srbija na to bude spremna, kaže Jovanović.
„Ne znam da li jesmo, s obzirom na brojne obaveze koje imamo i koje preduzimamo prema Briselu i Vašingtonu, ali trenutak je da se na neki način zamislimo i da vidimo kuda dalje. Cilj im je da nas uvuku u EU bez Kosova i da nas još više približe NATO-u tako da u jednom trenutku ne budemo ni svesni da smo prešli Rubikon. Postoji linija preko koje ne bi smeli da idemo, inače ćemo izgubiti pravo na samostalno postavljanje. Rusija se ponaša prema nama kao prema suverenoj, neutralnoj zemlji. Kada bi se paternalistički postavila i vukla poteze umesto nas, onda bismo bili u starateljskom odnosu prema njoj“, ocenjuje bivši jugoslovenski diplomata.
Jovanović dodaje da Moskva aktivnije treba da se postavi prema zapadnim faktorima u vezi sa Kosovom, da podsećaju da se suprotstavljaju ignorisanju Rezolucije 1244 i da će ako bude potrebno da pokrenu to pitanje u Savetu bezbednosti UN. „Srbiji je potrebna takva vrsta diplomatske podrške, da nas na neki način trgne, da budemo ohrabreni, samouvereniji, da ne verujemo da su perspektive izgubljene i da vreme radi protiv nas“, zaključuje Vladislav Jovanović.
(Sputnik)
