Ruska vojna prisutnost u Siriji dovedena je u pitanje nakon što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovarao sa novoizabranim sirijskim privremenim predsednikom Ahmedom al-Šarom u Ankari.
Ovaj sastanak, održan u predsedničkoj palati Beštepe, nagovestio je početak nove faze u odnosima Turske i Sirije, ali i potencijalne promene u geopolitičkom balansu u regionu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Turska već dugi niz godina ima vojno prisustvo u severnim delovima Sirije, pre svega u provinciji Idlib i pojedinim delovima Alepa i Hasake, gde podržava opozicione frakcije koje se bore protiv sirijske vlade.
Međutim, sada se pojavljuju informacije da Ankara planira da uspostavi dve vojne baze u centralnom delu Sirije, u oblasti poznatoj kao Badiya ili Sirijska pustinja. Prema navodima lista Turkiye, u ovim bazama bi bili raspoređeni turski lovci F-16, čime bi se znatno povećala vojna moć Ankare u regionu.
Ove tvrdnje još uvek nisu zvanično potvrđene, ali brojni mediji spekulišu da su ove baze deo šireg dogovora između Turske i sirijske prelazne vlade.
Ukoliko bi se ove informacije pokazale tačnim, to bi značilo ozbiljnu promenu u regionalnoj dinamici, jer bi Turska praktično preuzela ključne strateške pozicije u Siriji, dodatno marginalizujući ulogu Rusije i Irana.
Rusija je od početka sirijskog konflikta 2015. godine uspostavila čvrsto vojno prisustvo u Siriji, sa ključnim bazama u Hmejmimu i Tartusu. Ove baze su omogućile ruskoj vojsci da pruži podršku snagama predsednika Bašara el-Asada i da preokrene tok rata u korist Damaska.
Međutim, sa promenom vlasti u Siriji i jačanjem turskog uticaja, postavlja se pitanje da li će Rusija moći da zadrži ove baze.
Prema rečima Ijana Loškarjova, istraživača pri Institutu za međunarodne odnose MGIMO, „Turci su već odavno prisutni u Siriji i ovo je samo nastavak njihove politike širenja uticaja“.
On naglašava da Turska ovim potezima ne samo da pokušava da konsoliduje svoju kontrolu nad sirijskom teritorijom već i da iskoristi situaciju za pregovore sa SAD i drugim regionalnim akterima.
Pored toga, sirijska prelazna vlada već je postavila niz zahteva prema Moskvi, uključujući i isporuku Bašara el-Asada, koji je trenutno pod zaštitom Rusije u Moskvi, kao i finansijsku nadoknadu za obnovu zemlje. Ovi zahtevi su, prema rečima ruskih zvaničnika, neprihvatljivi, ali pregovori i dalje traju.
Turska pod vođstvom Erdogana vodi pragmatičnu i oportunističku spoljnu politiku u Siriji. S jedne strane, Ankara održava relativno stabilne odnose sa Moskvom, ali s druge strane koristi svaku priliku da ojača svoj uticaj na Bliskom istoku.
Pored vojnih baza, Turska je već uspostavila snažan ekonomski uticaj u severnim sirijskim oblastima, gde kontroliše trgovinske tokove i infrastrukturu.
Turski lider je tokom konferencije za novinare sa Ahmedom al-Šarom izjavio da je cilj Turske da „obezbedi mir i stabilnost u regionu“ i da Ankara neće dozvoliti prisustvo terorističkih organizacija poput Islamske države i Kurdistanske radničke partije (PKK).
Takođe je naglasio da će Turska pomoći u obnovi Sirije, posebno u oblastima gde su izbeglice iz Turske planirane da se vrate.
Međutim, turska inicijativa ne nailazi na univerzalnu podršku. Saudijska Arabija i druge zemlje Persijskog zaliva, koje su takođe podržavale sirijsku opoziciju, nisu oduševljene idejom jačanja turskog uticaja u Siriji.
Kako piše „Slobodna štampa“, „Turska pokušava da iskoristi trenutak američkog povlačenja iz Sirije kako bi učvrstila svoju dominaciju, ali će naići na otpor ne samo iz Damaska i Moskve, već i iz drugih arapskih država.“
Jedan od ključnih faktora koji oblikuje trenutnu situaciju u Siriji jeste odluka Donalda Trampa da povuče američke trupe iz zemlje. Iako je Tramp još tokom prvog mandata potpisao ukaz o povlačenju, on nikada nije u potpunosti sproveden zbog otpora u Pentagonu.
Sada, u njegovom drugom mandatu, situacija je drugačija i očekuje se da će američke snage uskoro napustiti Siriju, ostavljajući prostor za druge aktere da preuzmu kontrolu.
Ovo otvara mogućnost za Tursku da preuzme delove teritorije koje su do sada kontrolisale kurdske snage podržane od strane SAD. Ankara već dugo insistira na tome da su kurdske jedinice povezane sa PKK i da predstavljaju bezbednosnu pretnju za Tursku.
Ukoliko Amerikanci zaista napuste Siriju, Turska bi mogla da proširi svoju vojnu operaciju i preuzme kontrolu nad ključnim regionima na severoistoku zemlje.
Pitanje budućnosti ruskih vojnih baza ostaje otvoreno. Prema nekim izvorima, Moskva razmatra opciju povlačenja svojih snaga u Libiju, gde već ima značajno vojno prisustvo i gde bi mogla da uspostavi alternativne operativne baze. Međutim, zvanično, pregovori između Rusije i sirijske prelazne vlade još nisu završeni.
Postoji mogućnost da Moskva postigne dogovor sa Turskom kako bi obezbedila barem privremeno prisustvo u Siriji. Rusija i Turska, uprkos povremenim nesuglasicama, imaju razvijene odnose u oblasti energetike, trgovine i vojne saradnje.
Ukoliko Ankara odluči da posreduje između Moskve i novih sirijskih vlasti, moguće je da će se pronaći kompromis koji bi omogućio Rusiji da zadrži neku vrstu vojnog prisustva u Siriji.
Situacija u Siriji se brzo menja, a turski potezi ukazuju na to da Ankara želi da preuzme vodeću ulogu u obnovi i stabilizaciji zemlje. Uspostavljanje vojnih baza u centralnim delovima Sirije moglo bi značiti kraj ruskog dominantnog prisustva u regionu, ali konačna odluka još nije doneta.
Sve zavisi od daljih pregovora između Moskve, Ankare i sirijske prelazne vlade, kao i od geopolitičkih pomeranja u širem kontekstu Bliskog istoka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
