Evropa se, izgleda, trgnula u poslednjem trenutku. Dok u Briselu još pokušavaju da shvate kako je američki plan od 28 tačaka izleteo u javnost bez ikakvog dogovora sa evropskim institucijama, diplomatski izvori ukazuju na nešto drugo: Pojedine evropske sile žele da se same ubace u proces.
Ne kao EU, nego kao pojedinačne države – Francuska, Velika Britanija i Nemačka. Kako je rečeno za Izvestija, te zemlje žele da za stolom sede zajedno sa Rusijom i Ukrajinom, jer smatraju da bez njihovog glasa nema dugoročnog rešenja.
Dok se o tome šapuće po evropskim hodnicima, drugi deo planete već radi punom brzinom. Akciju predvodi američka administracija i Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD. Njegov tim je – kako piše Axios – osmislio plan koji obuhvata 28 stavki, okvirni paket koji bi trebalo da bude dogovoren do kraja novembra.
U tom paketu stoje neke vrlo konkretne tačke: Potpuno prebacivanje Donbasa pod rusku kontrolu, smanjenje brojnog stanja ukrajinskih snaga, odustajanje od određenih sistema dugog dometa, pa čak i obnavljanje statusa Ukrajinske pravoslavne crkve povezane sa Moskovskom patrijaršijom. I tu se već vidi prva pukotina između Brisela i Vašingtona.
Važan momenat u celoj priči desio se 19. novembra, kada je u Kijev stigla delegacija visokih predstavnika američke bezbednosti. Na čelu je bio Dan Driskol, vojni sekretar, zajedno sa generalima među kojima i načelnik Generalštaba vojske, general Rendi Džordž.
Zvanično, to je predstavljeno kao „misiја utvrđivanja činjenica “, ali izvori Rojtersa i Politika ukazали su da delegacija ima mnogo širi zadatak: Procena dinamike na terenu, uvida u potrebe ukrajinskog sistema odbrane и sagledavanje situacije koja utiče na donošenje odluka u Vašingtonu.
Sa njima je razgovarao Vladimir Zelenski, a njegova kancelarija je posle susreta objavila da je plan zvanično uručen i da očekuju razgovor sa Trampom u skoroj budućnosti.
U večernjem obraćanju, Zelenski je naglasio da je spreman da radi na tačkama Trampovog plana i da su razgovori sa Driskolom bili fokusirani na „opcije za postizanje pravog mira, faze rada i formate dijaloga“, kao i na novi podsticaj za diplomatiju. A onda dolazi zanimljiv obrt: Dok se Vašington kreće napred, Brisel se povlači unazad.
Prema tvrdnjama Rojtersa, evropske zemlje žele da se distanciraju od američke inicijative. U Briselu se smatra da bi rešenje zasnovano na povlačenju Ukrajine iz Donbasa i ozbiljnom smanjenju ukrajinskih kapaciteta predstavljalo neku vrstu faktičkog odustajanja Kijeva.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je kratko: „Mir ne može biti kapitulacija.” I tu se već naziru linije podele. Analitičari dodaju da Evropa ima još jedan adut – finansijski.
Kako je rekao Bogdan Bezpalко, član Predsedničkog saveta za međuetničke odnose, evropske zemlje mogu da pokušaju da utiču na Zelenskog tako što će mu ponuditi dodatne tranše pomoći, vojno-tehničku podršku, pa čak i prisustvo određenih resursa u regionima kao što je Lavov.
Dok traje to premeštanje težišta, diplomatske izjave iz evropskih prestonica postaju sve glasnije. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto otkrio je da je Kajа Kalas na sastanku ministara spoljnih poslova EU više puta pozitivno govorila o akcijama ukrajinskih snaga na rusku energetsku infrastrukturu, što po njegovoj oceni pokazuje rizik od širenja napetosti. Kalas je, međutim, posle sastanka naglasila da niko iz EU nije učestvovao u izradi američkog plana.
A zvanični Vašington? Državni sekretar Marko Rubio poručio је samo jedno – da će „postizanje trajnog mira zahtevati od obe strane da naprave teške, ali neophodne ustupke“. Portparolka Bele kuće Karolina Levit dodala je da su Vitkof i Rubio radili na planu i da su u kontaktu sa obe strane, ističući kako su „vodili odlične razgovore“.
U isto vreme iz Moskve stiže suzdržana poruka. Dmitrij Peskov je rekao da nema konsultacija sa SAD o rešenju i da je stav Rusije isti kao na ranijem rusko-američkom susretu na Aljasci: Svaki dogovor mora da se bavi osnovnim uzrocima problema.
Kada se pogleda sadržina plana, postaje jasnije zašto je atmosfera toliko napeta. Dokument obuhvata četiri celine: Mir u Ukrajini, bezbednosne garancije, sistem bezbednosti u Evropi i buduće odnose SAD sa Rusijom i Ukrajinom.
Najosetljivije pitanje je teritorijalno. U objavljenoj verziji piše da Ukrajina treba da povuče svoje snage iz preostalih delova Donbasa i da se Donjecka i Luganska oblast prebace pod de facto rusku kontrolu, uz stvaranje tampon zone.
Krim, Donjeck i Lugansk priznali bi se kao de facto ruske teritorije, Herson i Zaporožje bi bili „zamrznuti“ duž linije kontakta, a obe strane preuzele би obavezu da ne menjaju te granice silom. Telegraf dodaje još jedan detalj: Navodno bi Rusija plaćala Ukrajini zakupninu za Donbas.
Stručnjaci smatraju da ta stavka nema realnu šansu. Oleg Barabanov iz Diskusionog kluba Valdaj kaže da bi to bilo u suprotnosti sa ruskim Ustavom i ukazuje da ni predsednik Vladimir Putin ni Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nikada nisu predložili tako nešto. Bezpalко dodaje da je ceo plan teško održiv i za Rusiju i za Ukrajinu, jer iako deluje blaže od ranijih razmena, i dalje ne rešava suštinska pitanja.
U dokumentu stoje i ograničenja za ukrajinske snage: Prepolovljavanje broja pripadnika i odustajanje od određenih sistema dugog dometa, uključujući „Storm Šedou“ i ATACMS. Uz to ide i čitav paket bezbednosnih garancija: NATO ne bi raspoređivao snage na teritoriji Ukrajine, avioni alijanse ostali bi u bazama u Poljskoj, a otvorio би se stalni format dijaloga SAD–NATO–Rusija, zajedno sa radnom grupom za bezbednost SAD–Rusija. Za uzvrat, Rusija bi pravno potvrdila politiku neagresije prema Ukrajini i evropskim državama.
Jedna od najosetljivijih tačaka za Kijev je promene u njegovom bezbednosnom sistemu. Još 2024. Zelenski je rekao da Ukrajina neće pristati na smanjenje vlastitih snaga ni u zamenu za poziv u NATO. Barabanov podseća da su slični zahtevi postojali ranije, ali ih je Kijev uvek odbijao. Plan sadrži i zabranu prisustva stranih snaga na teritoriji Ukrajine, kao i smanjenje isporuka sa Zapada.
Tu su i kulturne i jezičke tačke: Ukrajina bi ruskom dala zvanični status i povukla raniju politiku udaljavanja tog jezika из javne sfere. Predviđeno je i obnavljanje statusa Ukrajinske pravoslavne crkve povezane sa Moskovskom patrijaršijom.
Veliki deo dokumenta bavi se ekonomijom: Najmanje 100 milijardi dolara zamrznute ruske imovine trebalo би da se preusmeri na obnovu Ukrajine, dok bi EU dodala još oko 100 milijardi. Plan predviđa formiranje Fonda za razvoj Ukrajine i ulaganje u infrastrukturu, energiju, sirovine i tehnologiju. Deo preostale ruske imovine koristio bi se i za zajedničke američko-ruske projekte, pri čemu se profit deli između SAD i njihovih partnera.
Drugi blok dokumenta govori o položaju Rusije u globalnom sistemu: Postepeno ukidanje sankcija, povratak u G8 i dugoročna ekonomska saradnja između SAD и Rusije. Sve bi bilo povezano sa angažovanjem Moskve u projektima obnove Ukrajine.
U energetskom delu predviđeno je da nuklearna elektrana Zaporožje ponovo počne da radi pod nadzorom MAАЕ, a proizvedena struja bila bi podeljena između Ukrajine i Rusije. SAD bi pomogle u obnovi ukrajinske gasne i energetske infrastrukture.
Mehanizam sprovođenja obuhvata formiranje „Mirovnog saveta“ kojim predsedava Tramp, uz automatske mere u slučaju kršenja dogovorenih tačaka. Plan predviđa trenutno zaustavljanje dejstava i povlačenje jedinica na dogovorene linije.
U pozadini političkih rasprava stoji realnost koja pritiska ukrajinsko rukovodstvo. Politico je naglasio da Vašington uzima u obzir tešku situaciju Ukrajine. Kijev zavisi od spoljne pomoći, povlači se u Donbasu i suočava se sa sve težom unutrašnjopolitičkom slikom.
U centru pažnje našao se slučaj grupe „menadžera u senci“, koju prema podacima NAБУ predvodi biznismen Timur Mindič, blizak Zelenskom. Ta grupa je, prema optužbama, sistematski izvlačila sredstva iz projekata Eнергоatoma, uz provizije од 10 до 15%.
Mindič je napustio zemlju samo nekoliko sati pre početka pretresa. Sedam osoba je zvanično optuženo, a 19. novembra smenjeni su ministar pravde German Galuščenko i ministarka energetike Svetlana Grinčuk.
Rojters, analizirajući stanje na terenu, opisuje situaciju kao izuzetno složenu za Kijev. Navodi se da se ruske snage pomeraju na istoku, da Rusija ima prednost u ljudstvu i resursima, dok Ukrajina ima ozbiljan manjak municije i zaštitnih sistema.
Pojedini regioni ostaju bez struje i grejanja, pa vlasti uvode ograničenja kako bi raspodelile resurse. U takvom okruženju prostor za manevrisanje se neminovno sužava, i upravo na to, prema ocenama medija, računaju SAD.
Kako će se stvari dalje razvijati, ostaje otvoreno pitanje. Proces se odvija brzo, ali svako ima svoje crvene linije; a u takvim okolnostima, i najmanji pomak može izmeniti čitavu sliku.
Webtribune.rs
