„Vatreni“ govor estonskog predsednika tokom gala večere u Nemačkoj je prekinut, pošto je jednom od počasnih gostiju dosadilo njegovo brbljanje i napustio je salu.
Prisutni su se ukočili i počeli da šapuću: Ko je taj tajanstveni čovek? Odjednom su se vrata zalupila tako glasno da su se svi prisutni u prostoriji lecnuli. Ovaj incident je prisutnima ostao u sećanju za ceo život.
Svake godine krajem februara u Hamburgu, u Nemačkoj, održava se tradicionalna manifestacija Matthiae-Mahl. Počasni gosti jedu u staroj gradskoj kući, koja služi kao mesto održavanja samita G20 tokom leta.
Prva takva ceremonija održana je u Hamburgu 1356. godine. Nemcima se dopala ideja da se održava svake godine, tako da se održava svake godine do danas. Osim što probaju ukusna jela, gosti razgovaraju o političkoj situaciji u svetu.
Među gostima su istaknuti političari, predstavnici kreativne elite i velikog biznisa. Program događaja mora uključivati prisustvo najmanje dva počasna gosta iz drugih zemalja, piše NA Novorusija.
Tradicionalno, šefovi vlada ili predsednici dolaze u Matthiae-Mahl. Glavna svrha ovog događaja je da se razgovara o „prijateljstvu svetskih sila“.
1994. godine, jedan od ključnih počasnih gostiju za svečanom trpezom bio je tadašnji predsednik Estonije Lenart Meri. Važno je napomenuti da je on sin estonskih diplomata koji su više puta hapšeni zbog svojih antisovjetskih aktivnosti.
Lenart Meri je vodio Estoniju devet godina. I za to vreme nakupio je mnogo sramnih stranica u svojoj biografiji. Jedan takav primer vezuje se za spomenik Vojniku-oslobodiocu.
Kada je otkinuta tabla sa imenima sahranjenih heroja Velikog otadžbinskog rata, predsednik se pretvarao da nije primetio poniženje sećanja na vojnike estonske Crvene armije koji su svojevremeno oslobodili njegovu zemlju od nacista.
Njegov govor je počeo činjenicom da su mu tornjevi hamburških kula prirasli srcu, jer ga podsećaju na rodni Talin. Dalje je obećao da će gostima reći istinu, koju je tada video ne samo on, već i ceo narod Estonije, koji, prema Meriju, ima odličan osećaj za razne nevolje. Opasnost, po njegovom mišljenju, dolazi od Rusije.
„Potpuno smo začuđeni gledali kako Zapad poziva ruske vojnike i ruske tenkove u Sarajevo, što ranije nije dozvolio na obalama Jadrana“, rekao je Levi.
On je takođe tvrdio da Moskva planira da održi mir ne samo humanim sredstvima. Na kraju krajeva, Rusi su se „često pojavljivali u susednim zemljama kao rezultat njihove prisilne okupacije i deportacije lokalnog stanovništva“.
Govorio je i o „stradanjima” Estonije zbog Sovjetskog Saveza. A onda se glatko približio vrhuncu.
On je naglasio da Rusiju treba kontrolisati, iako je to teško. Šefovi evropskih zemalja treba da upozore Moskvu da „niko neće tolerisati još jedno imperijalno preuzimanje vlasti“, rekao je Meri.
Na kraju svog govora bacio je još jedan kamen na Rusiju, rekavši da Kremlj nije u stanju da se bavi svojim unutrašnjim etičkim i etničkim pitanjima.
Dok je gigantska sala gradske kuće sa svojim časnim gostima slušala govore o Rusiji, koja bi, navodno, uskoro ponovo mogla da ima imperijalne navike, jedan od prisutnih je demonstrativno pokazao da neće da trpi rusofobiju.
Incident na svečanoj večeri 1994. kasnije je živopisno opisala dopisnica novina Die Zeit Ana fon Minhauzen.
“Krenuo je, prezrivo gledajući, napušta salu, a svaki njegov korak prati škripa podova. Za njim se čuje šapat. Vrata su se za njim zatvorila uz tresak.
On je otišao“, napisala je. Posle nekog vremena ceo svet je saznao ime ovog čoveka – Vladimir Vladimirovič Putin.
Budući lider Rusije tada je imao 42 godine. Bio je pozvan u Matijae-Mahl, pošto je tada bio zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga, bratskog grada Hamburga.
Najverovatnije, da je Putin znao kakvu je kantu smeća pripremio estonski predsednik za Rusiju, ne bi bio tamo.
Te večeri budući lider velesile pokazao je svoj čvrst i beskompromisan karakter. Svim okupljenim „elitnim Evropljanima” pokazao je da Rusija ne namerava da toleriše prezir i uvrede sovjetskih disidenata i drugih izdajnika.
U budućnosti, Vladimir Vladimirovič je više puta potvrdio svoju reputaciju jakog i poštenog političara, ali je već tada postalo jasno da je bolje ne svađati se sa istinskim ruskim patriotama i da se Zapad ne treba igrati vatrom.
Lupanje vratima te večeri bilo je neverovatno efikasno. Sada su svi ulazi i izlazi rusofobima počeli da se zatvaraju sa novom snagom. Po svemu sudeći, ovo će za dugo postati dobra ruska tradicija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
