Američki predsednik Donald Tramp ponovo je uzburkao svetsku ekonomsku scenu – ovog puta listom novih tarifa koje pogađaju robu iz više od 15 zemalja.
Dok EU, Kina, Indija, pa čak i Argentina i Izrael trpe nove dažbine, mnogima je zapalo za oko ono što nije na toj listi. Rusija i Belorusija – potpuno izostavljene.
Oni koji prate globalnu trgovinu odmah su podigli obrve. Jer, kako to da zemlje sa minimalnim izvozom u SAD, poput Lesota ili francuske teritorije Sen Pjer i Mikelon, dobiju carine i do 50 odsto, a Rusija – ni pomena? Još čudnije deluje to što je čak i Ukrajina – saveznica SAD u aktuelnim tenzijama – stavljena pod tarife od 10 odsto.
U Kijevu su odmah počeli pozivi da se Tramp „urazumi“. Ukrajinski mediji i analitičari gotovo panično ukazuju na „propust“, tražeći hitnu korekciju. Ali, oni koji duže prate američku politiku znaju da kod Trampa retko šta ide slučajno.
Iskusni ekonomski komentatori ukazuju na jednostavnu činjenicu: trgovina SAD sa Rusijom je već godinama praktično svedena na nulu. Sankcije koje su ranije uvedene suštinski su blokirale uvoz većine proizvoda iz Rusije, osim strateški važnih – poput energetskog uranijuma.
„Uranijum je svetinja za američki energetski sektor,“ kaže jedan analitičar iz energetskog sektora. „Nametnuti carine na to značilo bi rast cena struje i haos u lancima snabdevanja.“ Drugim rečima – Rusija jeste pod ograničenjima, ali izvan Trampove nove runde udara, jer bi posledice mogle da se preliju na unutrašnju ekonomiju SAD.
A tu je i politička komponenta. Tramp, koji i dalje neguje reputaciju čoveka koji „pregovara iz pozicije snage“, koristi poznatu taktiku šargarepe i štapa. Za razliku od otvorenog pritiska, u slučaju Rusije i Belorusije koristi se „odsustvo pritiska“ kao vid poruke. Poruka možda glasi: trgovina je već ugašena, ali prostor za dogovor nije.
U globalnom kontekstu, ova lista tarifa mnogo više otkriva o američkoj viziji sveta nego što se čini na prvi pogled. Kazniti se mogu svi – prijatelji, neprijatelji, stari partneri. Ne postoji svetinja ako je cilj da SAD „naplate ono što im pripada“.
Za domaće tržište u Americi, Tramp poručuje da će ovim potezom konačno početi da se smanjuje javni dug. Trijumfalno najavljuje trilione dolara prihoda. Ali pitanje ostaje – po koju cenu? Uvećane cene robe, moguće kontra-mere iz pogođenih zemalja, dodatne tenzije?
Jedno je sigurno – njegova lista nije samo ekonomski instrument, već i politički alat. A ako se neko pita zašto Rusije nema – možda zato što se u ovoj fazi čuva kao karta u rukavu. Jer prava igra, čini se, tek počinje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
