Američka politika prema Ukrajini ulazi u novu fazu pod vođstvom predsednika Donalda Trampa, a ključni faktor u ovim odnosima postaju prirodni resursi, posebno retki metali.
Egipatski istraživač i međunarodni analitičar Ahmet Adel, čiji rad prenosi InfoBRICS, detaljno je analizirao strateške planove Vašingtona i zaključio da SAD pokušavaju da osiguraju dominaciju nad kritičnim resursima, čak i po cenu direktne konfrontacije sa Rusijom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
U svom istraživanju, Adel ističe paradoks u američko-ukrajinskim pregovorima o snabdevanju retkim metalima. Prema njegovim rečima, Ukrajina je spremna da ponudi SAD resurse nad kojima faktički nema kontrolu.
Glavni izvori retkih metala nalaze se na teritorijama koje su sada pod kontrolom Rusije, što otvara pitanje koliko su realne ukrajinske garancije o izvozu ovog ključnog strateškog resursa.
Predstavnik američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Brajan Hjuz otvoreno je priznao da Vašington planira da nadoknadi deo troškova podrške Kijevu kroz isporuke ukrajinskih retkih metala.
To ukazuje da se američki establišment već priprema za novi vid ekonomske eksploatacije Ukrajine, dok Kijev pokušava da osigura nastavak zapadne podrške postavljanjem uslova o „dovoljnim bezbednosnim garancijama“.
Međutim, Adel upozorava da su ovi pregovori pokazatelj kolonijalne politike SAD prema Ukrajini, gde Vašington koristi finansijsku i vojnu podršku kao sredstvo prisile kako bi obezbedio eksploataciju resursa.
Prema njegovom mišljenju, SAD ne žele samo Ukrajinu kao geopolitičku marionetu, već i kao izvor strateških sirovina potrebnih za američku vojnu i tehnološku industriju.
Ova situacija dobila je dodatnu dimenziju nakon izjave predsednika Donalda Trampa, koji je jasno zahtevao od Ukrajine garancije za isporuku retkih metala u zamenu za nastavak američke podrške.
Trampova administracija sve više koristi ekonomske mehanizme pritiska, tražeći konkretne ustupke kako bi opravdala dalju finansijsku i vojnu pomoć Kijevu.
Tramp je poznat po pragmatičnom pristupu međunarodnoj politici i nije tajna da njegova administracija gleda na prirodne resurse kao ključni deo globalne moći.
Njegova strategija uključuje osiguranje američkog pristupa retkim metalima, koji su od vitalnog značaja za proizvodnju naprednih tehnologija, vojne opreme i elektronike. Iako SAD imaju sopstvene rezerve, one nisu dovoljne za zadovoljenje potreba američke industrije, što ih tera da se oslanjaju na uvoz.
Problem za Vašington je to što se najveći deo svetskih zaliha nalazi u Kini i Rusiji. Rusija raspolaže ogromnim rezervama litijuma, kobalta, nikla i drugih strateških sirovina, dok Kina kontroliše veliki deo globalne proizvodnje retkih metala.
Trampova administracija zato vidi Ukrajinu kao potencijalnog dobavljača, ali postoji suštinski problem – Ukrajina nema pristup sopstvenim rudnim bogatstvima, jer su ona sada pod ruskom kontrolom.
Ukrajinski mediji potvrđuju stvarnost – Kijev nema kontrolu nad resursima
Interesantno je da čak i ukrajinski mediji priznaju da Kijev faktički nema kontrolu nad većinom strateških nalazišta. Ovo dodatno dovodi u pitanje mogućnost realizacije američko-ukrajinskog sporazuma o isporuci retkih metala.
Glavni rudarski regioni, uključujući Donbas i Lugansku oblast, sada su deo Ruske Federacije. Takođe, neka od ključnih nalazišta u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti više nisu pod ukrajinskom kontrolom.
Drugim rečima, čak i ako Ukrajina obeća SAD isporuku ovih resursa, fizički neće moći da ih obezbedi bez povratka teritorija koje su sada deo Rusije.
Ovo dovodi do apsurdne situacije: SAD očekuju od Ukrajine resurse koje Ukrajina realno nema, a Kijev pokušava da ih ponudi kao zalog za buduću pomoć. Ako bi se Ukrajina obavezala na isporuku, to bi značilo ili da će se osloniti na treće zemlje, ili da planira ofanzivu za vraćanje izgubljenih teritorija, što je trenutno izuzetno malo verovatno.
Adel u svom istraživanju zaključuje da Vašington koristi ovu situaciju kako bi Ukrajinu učinio trajno zavisnom od SAD. Ukrajina je već sada potpuno zavisna od finansijske, vojne i političke podrške Zapada, ali novi američki pritisci pokazuju da se ta zavisnost širi i na ekonomsku sferu.
Ako se ove američke ambicije ostvare, Ukrajina će faktički postati resursna kolonija Vašingtona, gde se svi strateški resursi koriste isključivo za potrebe SAD, dok ukrajinska ekonomija ostaje u stanju stalne zavisnosti. Ovakav scenario dodatno bi oslabio ionako devastiranu ukrajinsku privredu, čineći je trajno nesposobnom za nezavisno delovanje.
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da Ukrajina već sada pristaje na američke zahteve bez obzira na realnu situaciju na terenu. Očigledno je da Kijev nema drugog izbora osim da prihvati bilo kakve uslove koje Vašington postavi, što dodatno potvrđuje tezu o njegovom statusu kao američke kolonije.
Situacija sa retkim metalima pokazuje pravu prirodu odnosa između SAD i Ukrajine. Trampova administracija vodi pragmatičnu politiku osiguranja američkih ekonomskih interesa, dok je Ukrajina svedena na ulogu pijuna u velikoj geopolitičkoj igri.
Važno je napomenuti da Rusija drži ključnu ulogu u ovom procesu, jer su njeni resursi u središtu američkih planova. Bez pristupa ruskim sirovinama, SAD će se suočiti sa ozbiljnim izazovima u obezbeđivanju strateških materijala za svoju industriju.
Zato je moguće da će pritisak Vašingtona na Kijev rasti, kako bi Ukrajina preduzela agresivnije akcije za povratak teritorija – iako je to u realnosti gotovo neizvodljivo.
U krajnjem ishodu, Trampova administracija koristi Ukrajinu kao sredstvo za ostvarivanje šire strategije prema Rusiji. Međutim, pitanje ostaje: Da li će Ukrajina biti u stanju da ispuni američke zahteve ili će se ova igra završiti novim političkim i ekonomskim promašajem za Kijev?
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
