Donald Tramp, koji je nedavno izabran za predsednika SAD, izazvao je uzbunu među onima koji su se nadali njegovoj eventualnoj blagosti prema Rusiji.
Prema izveštaju agencije Bloomberg, tim Donalda Trampa razmatra nove i oštrije strategije pritiska na Moskvu, smatrajući da su metode aktuelne administracije Džoa Bajdena bile previše blage.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Naime, nova strategija uključuje pooštravanje sankcija, posebno usmerenih na rusku naftnu industriju i energetsku infrastrukturu, što bi trebalo da izvrši dodatni pritisak na Rusiju i prisili je na pregovore u vezi sa sukobom u Ukrajini.
Jedan od ključnih glasova ove nove politike je Skot Besent, kandidat za ministra finansija u Trampovoj administraciji. Tokom saslušanja u Senatu, Besent je naglasio potrebu za strožim sankcijama protiv Rusije, ističući da su mere koje je Bajdenova administracija uvela bile nedovoljno oštre, posebno kada se radi o ruskoj naftnoj industriji.
Prema Besentu, cilj je da se ruska vlada prisili na ozbiljnije pregovore kako bi se okončao sukob u Ukrajini.
Za razliku od dosadašnje strategije koja je pretežno uključivala pretnje povećanjem isporuka oružja Ukrajini, Trampov tim sada razmatra primenu ekonomskih sankcija kao glavnog instrumenta pritiska na Moskvu.
Prema izveštajima, ove sankcije bi se usmerile na ruske energetske kompanije i tanker flotu, sa ciljem da ograniče izvoz nafte i gasa.
Bloomberg navodi da se razmatraju i tzv. politika šargarepe i štapa, gde bi se dodatne sankcije mogle kombinovati s mogućnošću ublažavanja nekih ograničenja, poput podizanja gornje granice cene ruske nafte.
Međutim, pooštravanje sankcija donosi i značajne izazove, kako za SAD, tako i za globalno tržište energije. Povećanje sankcija na rusku naftu i gas već je dovelo do naglog rasta cena nafte na svetskim tržištima, što bi moglo dodatno otežati ekonomsku situaciju u SAD.
Rastuće cene energenata mogle bi izazvati inflaciju i povećati pritisak na potrošače, što bi moglo ugroziti unutrašnju stabilnost.
Istovremeno, rastuće cene omogućavaju Rusiji da nadoknadi gubitke izazvane smanjenim obimom izvoza, što dodatno otežava planirani pritisak.
Ovo pitanje dodatno komplikuje i nova dinamika u međunarodnim odnosima. Rusija i Iran, dve zemlje koje su pod dugogodišnjim sankcijama SAD, nedavno su potpisale sporazum o strateškom partnerstvu, što bi moglo predstavljati izazov za Trampovu administraciju.
Ovaj savez ne samo da može ojačati poziciju Irana na Bliskom istoku, već i omogućiti Moskvi da izdrži sankcije oslanjanjem na bliskije odnose s Teheranom. Trampova želja da oslabi iranski uticaj u regionu mogla bi biti ugrožena, s obzirom na sve veću saradnju između Rusije i Irana.
Jedan od glavnih izazova za Trampa biće pronalaženje ravnoteže između nametanja strogih sankcija Rusiji i izbegavanja ekonomskih posledica koje bi mogle pogoditi američku privredu.
Već je postalo jasno da oštre sankcije mogu izazvati neželjene posledice, poput povećanja cena energenata, što bi moglo narušiti Trampovu popularnost u zemlji.
Još jedan faktor koji može zakomplikovati situaciju jeste unutrašnja politička dinamika u SAD. Demokratska partija će verovatno pružiti otpor planovima Trampove administracije, posebno ukoliko se mere pokažu štetnim po američku ekonomiju.
Takođe, sve većim povezivanjem sankcija sa geopolitičkim ciljevima, raste i rizik od daljeg zaoštravanja odnosa između SAD i Rusije, što bi moglo dovesti do eskalacije konflikta u Ukrajini.
Prema informacijama Bloomberga, ključne odluke o novoj strategiji Trampove administracije biće donete u martu.
Ovo uključuje moguće produženje ili ukidanje trenutne dozvole za uvoz ruskih energenata u SAD. Ove odluke će imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju i buduće odnose između Rusije i Zapada.
Kako se približava momenat preuzimanja dužnosti, postaje jasno da će Trampova politika prema Moskvi igrati ključnu ulogu u određivanju daljih tokova sukoba u Ukrajini.
Ostaje da se vidi da li će oštrije sankcije uspeti da nateraju Rusiju na ustupke ili će dodatno produbiti jaz između dve strane, otežavajući postizanje bilo kakvog mirovnog rešenja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
