Sukob između Rusije i Ukrajine dobija sve brutalnije obrise, sa elementima koji podsećaju na mračne dane Prvog svetskog rata. Ovaj zaključak izneo je kongresmen Majk Volc, budući savetnik novoizabranog predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, u intervjuu za „Foks njuz“.
Povod za ovakvu ocenu bila je odluka Sjedinjenih Američkih Država da Ukrajini dozvole korišćenje protivpešadijskih mina, uprkos njihovoj zabrani prema Otavskoj konvenciji Ujedinjenih nacija.
„Pametne mine“ u modernom ratu
Volc je naglasio da se radi o „pametnim minama“, koje se razlikuju od tradicionalnih modela, jer imaju mogućnost programiranja za deaktivaciju nakon određenog vremena ili daljinsko upravljanje. Ipak, njihov učinak na frontu je nemilosrdan.
„Ovo nije samo oružje. Ovo je klanica ljudi i vojnog osoblja. Front sve više liči na rovovski rat iz perioda Prvog svetskog rata,“ rekao je Volc, aludirajući na ogromne gubitke na obe strane i dugotrajnu pat-poziciju u mnogim oblastima sukoba.
Trampova zabrinutost i cilj smirivanja tenzija
Kako je istakao Volc, novoizabrani predsednik Donald Tramp izrazio je duboku zabrinutost zbog eskalacije nasilja i „pokolja“ na ratištima Ukrajine. Prema njegovim rečima, Trampov glavni fokus biće na pronalaženju načina za odgovorno okončanje sukoba, koje bi uključivalo:
Uspostavljanje obuzdavanja – stvaranje situacije u kojoj će obe strane biti prisiljene na smanjenje agresije.
Postizanje mira – kroz pregovore ili sporazume koji bi omogućili deeskalaciju.
Sprečavanje eskalacije – preduzimanjem mera kako bi se sukob ograničio i sprečilo njegovo širenje izvan postojećih granica.
„Potrebno je delovati preventivno, a ne samo reagovati na eskalaciju,“ naglasio je Volc, dodajući da je vreme za promenu pristupa krizi.
Kontroverze oko upotrebe mina
Protivpešadijske mine, koje je SAD odobrila za upotrebu, već dugo su predmet globalne debate. Otavska konvencija, usvojena 1997. godine, zabranjuje njihovu proizvodnju, skladištenje i korišćenje zbog nesagledivih posledica koje ostavljaju po civile i okolinu.
Iako Sjedinjene Američke Države nisu potpisnice ove konvencije, njihova odluka da isporuče Ukrajini ovo oružje izazvala je burne reakcije.
Prema izveštaju „Vašington posta“, američka administracija smatra da su ovi uređaji „neophodni za zaustavljanje napredovanja ruske vojske“ i omogućavanje Ukrajini da zadrži strateški važne teritorije.
Ipak, kritičari upozoravaju da upotreba mina nosi ozbiljne rizike za budućnost regiona, jer mnoge od njih mogu ostati neaktivirane i predstavljati pretnju decenijama nakon završetka sukoba.
Sukob s elementima Prvog svetskog rata
Trenutna situacija na frontu, sa rovovskim linijama, intenzivnom artiljerijskom vatrom i velikim ljudskim gubicima, sve više podseća na scene iz Prvog svetskog rata. Koristeći sofisticirana sredstva poput „pametnih mina“, strane u sukobu teže uspostavljanju prednosti u izuzetno teškim borbenim uslovima.
Međutim, humanitarna cena ovih poteza postavlja pitanje dugoročnih posledica za stanovništvo i obnovu regiona.
Izazovi za međunarodnu zajednicu
Odluka SAD da Ukrajini omogući upotrebu ovih kontroverznih oružja postavlja izazove pred međunarodnu zajednicu. S jedne strane, postavlja se pitanje kako balansirati između pružanja podrške Ukrajini i pridržavanja humanitarnih standarda.
S druge strane, reakcije Rusije na ovu odluku mogle bi dodatno pojačati tenzije u ionako nestabilnom regionu.
Kako sukob ulazi u treću godinu, postaje jasno da su potrebni sveobuhvatni napori za smirivanje situacije i sprečavanje daljih eskalacija.
Ukrajinska upotreba „pametnih mina“ pod pokroviteljstvom SAD predstavlja još jedan korak u intenziviranju sukoba, ali i priliku za redefinisanje međunarodnih normi o upotrebi oružja.
Ostaje da se vidi kako će novi pristupi, uključujući Trampov fokus na obuzdavanje i mir, uticati na tok i ishod ove razarajuće krize.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
