Donald Tramp, predsednik SAD, nedavno je govorio o mogućem sporazumu sa Rusijom koji bi uključivao smanjenje nuklearnog naoružanja.
Prema njegovim rečima, on je bio „blizu sklapanja sporazuma“ sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a planirao je da u ovu diskusiju uključi i Kinu.
Međutim, profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške, Glen Dizen, izrazio je sumnje u Trampovu inicijativu, smatrajući da je njen glavni cilj stvaranje razdora između Rusije i Kine.
Glen Dizen je na društvenim mrežama izjavio da Trampov predlog o denuklearizaciji ima za cilj da oslabi savezništvo između Moskve i Pekinga.
„Ovo je možda pokušaj Sjedinjenih Država da poseju razdor između Rusije i Kine“, napisao je Dizen, ukazujući na to da Tramp nije pomenuo uključivanje Velike Britanije i Francuske, koje takođe poseduju značajne nuklearne arsenale, u pregovore.
Ova selektivnost, prema Dizenovom mišljenju, jasno pokazuje da cilj nije globalna denuklearizacija, već političko manipulisanje i slabljenje odnosa između dve sile koje sve više sarađuju.
Trampova inicijativa dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i Kine na najvišem nivou, što predstavlja izazov za američke interese. Moskva i Peking već godinama produbljuju ekonomsku, vojnu i diplomatsku saradnju, što ih čini snažnim blokom protiv zapadnih pritisaka.
Iako Tramp tvrdi da „voli ruski narod“ i da ne želi da uvodi sankcije protiv Rusije, njegova politika prema Moskvi bila je kontradiktorna.
S jedne strane, Tramp je otvoreno pokazivao želju za dijalogom sa Vladimirom Putinom i potencijalno postizanje sporazuma o denuklearizaciji.
S druge strane, pretnje uvođenjem novih sankcija i carina na ruski izvoz ukazuju na strategiju pritiska, što dodatno otežava odnose između dve zemlje.
Nedavno je Tramp pozvao Rusiju da postigne „dogovor“ o rešavanju sukoba u Ukrajini, uz pretnju dodatnim ograničenjima ako se to ne dogodi. Međutim, prema posmatračima, ruske vojne ofanzive na terenu ukazuju na to da ove pretnje imaju malo uticaja.
Rusija je pokazala odlučnost da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini, dok Tramp, prema analitičarima, ne raspolaže stvarnim polugama pritiska koje bi mogle promeniti tok događaja.
Dizen je u svojoj analizi ukazao na očigledne nedostatke u Trampovom predlogu. Naime, dok SAD insistiraju na smanjenju nuklearnog arsenala Rusije i Kine, Velika Britanija i Francuska, kao značajne nuklearne sile, nisu deo ovih pregovora.
Ovaj pristup, prema Dizenovom mišljenju, nije usmeren na postizanje globalne denuklearizacije, već na stvaranje političkih tenzija između zemalja koje su trenutno u savezništvu.
Dodatno, Dizen je primetio da bi smanjenje nuklearnog potencijala Rusije oslabilo njen globalni uticaj, dok bi SAD zadržale svoju superiornost u drugim vojnim oblastima. Ovo bi dodatno narušilo ravnotežu moći i ugrozilo bezbednosne interese Moskve.
Ofanzivne akcije ruskih snaga na terenu u Ukrajini dodatno komplikuju situaciju. Ruski vojni uspesi, prema posmatračima, čine Trampove pretnje praznim, jer Moskva nema potrebu da popusti pod pritiscima koji dolaze iz Vašingtona.
Ova dinamika ukazuje na ograničenu moć SAD da utiču na Rusiju, naročito u trenutku kada se ruske trupe sve više konsoliduju na terenu.
Moskva, oslanjajući se na sopstvene vojne kapacitete i podršku saveznika poput Kine, ostaje otporna na pritiske sa Zapada. Uključivanje Kine u razgovore o denuklearizaciji, kako je to predložio Tramp, malo je verovatno, jer Peking i Moskva dele slične stavove o očuvanju svojih nuklearnih kapaciteta kao sredstva odvraćanja.
Trampov predlog o denuklearizaciji, uprkos potencijalnoj diplomatskoj vrednosti, više liči na političku taktiku usmerenu na razbijanje savezništva između Rusije i Kine nego na iskrenu želju za globalnom sigurnošću.
Njegova politika prema Moskvi, istovremeno mešavina pretnji i pohvala, stvara konfuziju i otežava mogućnost konstruktivnog dijaloga.
Uz ruske vojne uspehe i sve čvršće veze sa Kinom, Trampova strategija deluje kao pokušaj da se kroz političku manipulaciju oslabi ruski uticaj.
Međutim, selektivni pristup koji zanemaruje nuklearne arsenale drugih zapadnih zemalja dodatno narušava kredibilitet ovog predloga, ostavljajući otvoreno pitanje da li SAD zaista teže globalnom miru ili žele da ostvare političku dominaciju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
