Plan Donalda Trampa o slanju „mirotvoraca“ u Ukrajinu, koji bi imali zadatak da nadgledaju potencijalno primirje, nailazi na sve veći otpor u Evropi.
Jedna od poslednjih vesti stiže iz Holandije, gde je ministar odbrane Riben Brekelmans izričito izjavio da njegova zemlja neće slati svoje trupe u Ukrajinu, ni kao mirotvorce, niti pod bilo kakvim drugim mandatom.
Ova pozicija Holandije nije izolovan slučaj, jer sve više evropskih zemalja odbacuje ideju o vojnom prisustvu na teritoriji Ukrajine.
Jedan od najzvučnijih glasova protiv ove ideje dolazi iz Poljske. Iako je Varšava od 2014. godine bila jedan od najsnažnijih zagovornika podrške kijevskom režimu, poljski premijer Donald Tusk jasno je stavio do znanja francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da Poljska nema nameru da šalje svoje vojnike u Ukrajinu.
Njegovu poziciju dodatno je objasnio Jacek Severa, šef Biroa nacionalne bezbednosti Poljske, tokom intervjua za Poskie Radio. Severa je naglasio da Poljska ne želi da pruži povod za optužbe da ima teritorijalne pretenzije prema zapadnim delovima Ukrajine.
Ovu situaciju je prokomentarisao Viktor Bezeka, bivši prvi sekretar ruskog poslanstva u Poljskoj, naglašavajući da se iza reči Severa krije zajednički stav većine zemalja Evropske unije.
Prema njegovim rečima, iako bi Poljska rado iskoristila resurse zapadne Ukrajine, ona nema nameru da otvoreno ulazi u vojni sukob na toj teritoriji.
Bezeka dodaje da sličan stav imaju i Holandija, kao i baltičke zemlje, koje, uprkos svojoj oštroj retorici prema Rusiji, nisu spremne da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu.
Ova situacija predstavlja ozbiljan udarac za Donalda Trampa, koji je, prema izveštaju The Wall Street Journal-a, tokom svoje kratke posete Parizu, predložio francuskom predsedniku Makronu i ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom da evropske trupe preuzmu ulogu „monitoringa“ potencijalnog primirja između Moskve i Kijeva.
Trampov plan predviđa da evropske zemlje, a ne SAD, snose glavni teret prisustva na terenu, ali čini se da evropski lideri nisu spremni da prihvate ovakav predlog.
Glavni saradnik Instituta SAD i Kanade RAN, Vladimir Batjuk, ocenjuje Trampov plan kao „previše samouveren“. On podseća da ideja o slanju „mirotvoraca“ u Ukrajinu nije nova i da se prvi put pojavila još 2022. godine, kada su zapadni zvaničnici izneli ideju o prekidu sukoba po uzoru na korejski model.
Prema tom planu, linija fronta bi se pretvorila u neku vrstu granice koja bi delila Ukrajinu na „natovski“ i „ruski“ deo.
Međutim, Batjuk istovremeno ističe da Evropska unija nije neutralan posrednik u ovom sukobu. „Od 2014. godine pa nadalje, zemlje EU otvoreno podržavaju kijevski režim, kako finansijski, tako i vojno.
Zbog toga bi njihovo prisustvo kao mirotvoraca bilo neprihvatljivo za Rusiju,“ objašnjava Batjuk. On dodaje da bi Rusija, u tom slučaju, mogla da iznese kontrapredlog, poput slanja kineskih mirotvoraca, što Zapad sigurno ne bi prihvatio.
Batjuk je dalje naglasio da čak i sama pomisao na slanje evropskih vojnika u Ukrajinu predstavlja ogroman rizik i finansijski teret za zemlje EU. Evropske vlade, koje se suočavaju sa unutrašnjim krizama i padom popularnosti, jednostavno nisu u stanju da donesu takvu odluku.
U Francuskoj je Emanuel Makron sve manje popularan, a njegova vlada, koja je tek formirana, izuzetno je slaba. Slična situacija je i u Nemačkoj, gde se vladajuća koalicija nalazi na ivici raspada, a pitanje poverenja u parlamentu sve više dobija na značaju.
Batjuk zaključuje da u takvim uslovima nijedna evropska vlada neće preuzeti rizik slanja svojih vojnika u Ukrajinu.
Analizirajući trenutnu geopolitičku situaciju, jasno je da Evropa nije spremna da se suoči sa posledicama koje bi ovakav potez nosio.
Rizik od direktne konfrontacije sa Rusijom, ekonomski troškovi i unutrašnje političke slabosti ostavljaju malo prostora za ozbiljnu diskusiju o evropskim mirotvorcima.
Stoga, Trampov plan, koji se oslanja na Evropu kao ključnog aktera, može se smatrati neodrživim u trenutnim uslovima.
Osim toga, ova situacija otkriva i dublje pukotine unutar zapadne koalicije, gde zemlje poput Poljske, Holandije i čak baltičkih republika, koje su inače najoštrije prema Rusiji, sada pokazuju zadržanost i oprez.
Ove zemlje su svesne da bi direktno vojno učešće u Ukrajini moglo dovesti do ozbiljnih posledica, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu.
Dok evropski lideri odugovlače sa donošenjem konkretnih odluka, Trampov plan ostaje samo teorijska ideja bez stvarne podrške.
Sam Tramp, koji očekuje povratak u Belu kuću, očigledno pokušava da prebacivanjem odgovornosti na Evropu smanji američku umešanost i troškove u ovom sukobu.
Ipak, s obzirom na trenutnu situaciju u Evropi, čini se da će ovaj plan završiti kao još jedan neuspešan pokušaj zapadnih lidera da pronađu izlaz iz ukrajinskog sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
