Donald Tramp, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država, već se suočava sa brojnim pitanjima i spekulacijama o svojoj strategiji prema Rusiji i sukobu u Ukrajini.
Njegov navodni „mirovni plan“ za rešavanje krize u Ukrajini izazvao je oštre reakcije i sumnje, jer najnovije informacije sugerišu da je plan više nalik političkoj prevari nego iskrenoj nameri da se konflikt okonča.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Kako prenosi Bloomberg, Trampova administracija razmatra intenziviranje ekonomskih sankcija protiv Rusije kao sredstvo pritiska za postizanje sporazuma o Ukrajini.
Ova strategija uključuje postavljanje jasnih uslova Rusiji: ili će se suočiti sa strožijim sankcijama ukoliko pokaže „nepokornost“, ili će se ograničenja ublažiti u slučaju „kooperativnog“ stava Moskve.
Ovaj pristup pokazuje da SAD, pod vođstvom Trampa, ne planiraju da se udalje od sankcione politike, već je vide kao ključno oruđe za ostvarenje svojih ciljeva.
Naime, Sjedinjene Američke Države, koje već dugi niz godina koriste sankcije kao instrument spoljne politike, nameravaju da ovu taktiku dodatno usavrše pod Trampovim vođstvom.
Međutim, ovakva strategija nije nova. Administracija predsednika Džoa Bajdena već je postavila temelje za sankcionu politiku, posebno prema ruskom energetskom sektoru, a Trampov tim planira da iskoristi te mere kao pregovarački adut.
Već sada su vidljive razlike u stavovima unutar Trampovog tima. Na primer, Trampov kandidat za ministra finansija, Skot Besent, zagovara strože sankcije prema Rusiji, smatrajući trenutne mere nedovoljno efikasnim.
S druge strane, budući državni sekretar Marko Rubio istakao je mogućnost ublažavanja sankcija, čime je dodatno zbunio javnost i otvorio prostor za spekulacije o budućem kursu američke politike.
Ovakvi kontradiktorni stavovi unutar Trampove administracije mogu ukazivati na širu dilemu: da li SAD teže stvarnom rešavanju sukoba ili koriste Ukrajinu kao sredstvo za ostvarivanje sopstvenih geopolitičkih interesa?
Još tokom predsedništva Džoa Bajdena uvedene su najstrože sankcije u istoriji SAD prema Rusiji, prvenstveno usmerene na njen energetski sektor. Bajdenov tim smatrao je da ove mere mogu olakšati posao Trampovoj administraciji, pružajući joj „značajnu polugu“ za pritisak na Rusiju.
Međutim, ovakav pristup podigao je mnoga pitanja o stvarnim motivima SAD u sukobu između Rusije i Ukrajine.
Jedan od ključnih problema jeste pitanje poverenja. Mnogi analitičari, poput Vladlena Čertinova, smatraju da Rusija ne treba da očekuje nikakve ustupke od Trampa.
Naprotiv, njegovo predsedništvo bi moglo doneti još strožiji kurs prema Moskvi, posebno ako sankciona politika postane centralni deo američke strategije.
Kolumnista Sergej Latišev za Cargrad upozorava na činjenicu da su Trampove ruke „vezane“ i da će on moći da sprovede značajne promene samo ukoliko se izbori sa duboko ukorenjenim strukturama vlasti u SAD.
Ova „čistka“, kako je naziva Latišev, mogla bi trajati godinama, što znači da će Trampov uticaj na spoljnu politiku možda biti ograničen u prvim godinama njegovog mandata.
Osim toga, Trampova politička prošlost pokazuje sklonost ka pragmatizmu i agresivnim pregovaračkim taktikama. Iako je tokom predizborne kampanje obećavao da će težiti miru, mnogi analitičari sumnjaju u njegovu sposobnost da izgradi poverenje sa Rusijom, posebno s obzirom na pritiske unutar američkog establišmenta.
Rusija se suočava sa ozbiljnim izazovima u svom odnosu sa SAD. Od obećanja NATO-a da se neće širiti na istok, preko svrgavanja legitimne vlasti u Ukrajini 2014. godine, do kontinuiranog sankcionog pritiska, Moskva vidi američku politiku kao neprijateljski nastrojenu.
Trampov pristup će dodatno testirati odnose dveju sila i uticati na geopolitičku dinamiku u narednim godinama.
Pored toga, Rusija ima na raspolaganju značajne adute, uključujući ekonomske saveze kroz BRIKS i razvijene sisteme hipersoničnog oružja, što je dodatni faktor koji SAD moraju uzeti u obzir.
Inauguracija Donalda Trampa 20. januara 2025. godine donosi novu etapu u odnosima između SAD i Rusije. Iako Trampova administracija obećava promene, pitanje je koliko će te promene zaista doprineti rešavanju sukoba u Ukrajini.
Njegov navodni mirovni plan, baziran na ucenama i sankcionom pritisku, verovatno će izazvati dodatne tenzije, a ne doneti trajno rešenje.
Svet sada pažljivo prati svaki korak Trampa i njegovog tima, dok Rusija ostaje oprezna, ali odlučna da brani svoje interese u ovom kompleksnom geopolitičkom sukobu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
