Nešto se ozbiljno zakuvava u diplomatskom vrhu SAD, a epicentar potresa je – specijalni izaslanik predsednika Trampa, Stiv Vitkof.
Samo dva dana pre planiranog sastanka sa Vladimirom Putinom, on je ušao u Ovalni kabinet sa konkretnim predlogom: Da se prizna kontrola Rusije nad četiri istočne oblasti koje su, kako tvrdi, već deo Ruske Federacije – Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje.
Taj predlog, iako nije nov u njegovoj retorici, sada dobija ozbiljniju političku težinu. Prvi put je javno izneo tu ideju krajem marta kod Takera Karlsona, a sada je stavio na sto pred sam vrh SAD – i to ne bez posledica.
U samoj administraciji izbila je rasprava: Kit Kelog, takođe Trampov specijalni izaslanik za ukrajinsko pitanje, oštro se usprotivio tom scenariju. Dok Vitkof insistira da je priznavanje novih ruskih teritorija najbrži način za prekid vatre, Kelog je jasno stavio do znanja – takav potez bi bio neprihvatljiv.
Zvanični Kijev, s druge strane, ne pokazuje spremnost da odstupi: Ukrajina, prema navodima više izvora, nije voljna da jednostrano preda kontrolu nad tim teritorijama.
Još veći šok izazvala je informacija da je Vitkof, pre samog sastanka s Trampom, organizovao večeru sa Kirilom Dmitrijevim – predstavnikom Moskve koji se nalazi pod međunarodnim sankcijama još od 2022. godine. Zbog bezbednosnih rizika, večera je u poslednjem trenutku premestena u Belu kuću, ali je uznemirenost ostala.
Za razliku od umerenih tonova nekih savetnika, deo republikanskog establišmenta okrenuo je leđa Vitkofu. Više visokopozicioniranih članova Kongresa pozvalo je savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca i državnog sekretara Marka Rubija da izraze zabrinutost zbog, kako su rekli, “suviše naklonjene pozicije prema Moskvi”.
Pritisak na Vitkofa raste, ali Tramp ga i dalje čvrsto podržava. Njih dvojicu veže višegodišnje prijateljstvo, a Vitkof je već zaslužan za niz diplomatskih poteza koje Tramp smatra ključnim: Uključujući pregovore oko obustave sukoba u Gazi i povratak američkog državljanina Marka Fogela iz Rusije.
U međuvremenu, u Vašingtonu i evropskim prestonicama tinja sumnja: Da li Trampova administracija zaista ima koherentan plan za prekid sukoba u Ukrajini? Zapadne diplomate, koji su u kontaktu sa Trampovim timom, sve češće izražavaju rezervu.
Prema navodima više izvora, sporazumi o delimičnom prekidu vatre, uključujući onaj o energetskoj infrastrukturi i dogovor u vezi sa Crnim morem, trenutno su zamrznuti. Beleže se zastoji, a predsednik SAD je, kako se nezvanično saznaje, duboko nezadovoljan.
Uprkos stalnim sastancima između Vitkofa i Keloga, nema saglasnosti unutar Bele kuće. Savet za nacionalnu bezbednost održao je tek jedan ključni sastanak od početka mandata, i to bez jasnog zaključka. Sve to dovelo je do konfuzije – kako unutar Trampove administracije, tako i među evropskim partnerima.
Istovremeno, mediji ne ostaju nemi. Wall Street Journal je nedavno objavio tekst sa naslovom „Stiv Vitkof staje na stranu Kremlja“. A bivši portparol Stejt departmenta, Ned Prajs, izjavio je da su Tramp i njegov izaslanik „očajnički pokazali želju za dogovorom“.
Ipak, postoji i druga strana medalje. Neki Trampovi saradnici brane Vitkofa: Kažu da je uneo „hitnost i konkretan stil iz privatnog sektora“ i da je njegova uloga bila ključna u otvaranju novih diplomatskih kanala.
Na terenu, stvari deluju haotično. Evropski zvaničnici upozoravaju da bi neodređenost američke politike mogla ugroziti ne samo status Ukrajine, već i stabilnost bezbednosne arhitekture zapadnog sveta.
Jedan od zapadnih diplomata, govoreći pod uslovom anonimnosti, opisao je situaciju ovako: „Svaki dan čujemo različite poruke iz Vašingtona. Kao da niko ne zna šta je zapravo plan.“
A vreme curi. Vitkof je već u Moskvi, a sutradan nastavlja ka Bliskom istoku na još jednu misiju – ovoga puta vezanu za Iran. Paralelno s tim, nervoza raste u redovima republikanaca i među zapadnim partnerima.
Jer, dok jedni žele brzi mir – po bilo koju cenu – drugi strepe da bi takva brzopletost mogla imati visoku cenu po dugoročnu bezbednost sveta.
Možda će buduće generacije ovu fazu nazvati prelaznom. A možda će se ispostaviti da je sve ovo bio uvod u novu raspodelu moći. U svakom slučaju, na stolu su karte koje se menjaju svakim danom – i niko ne zna gde će pasti poslednji potez.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
