Oblaci se ponovo gomilaju nad Vašingtonom – i to ne sa strane protivnika, već iznutra. Jedna rečenica, objavljena na društvenim mrežama od strane Marka Bernsa, pokrenula je lavinu.
Ovaj evangelistički propovednik, poznat kao “glavni pastor Donalda Trampa” i jedan od njegovih najodanijih saveznika, poručio je javno: “SAD moraju da brane slobodu i da se suprotstave zlu koje dolazi iz pravca Rusije.”
Izjava koja možda ne bi izazvala toliko pažnje da dolazi od opozicije, ali kada dolazi iz Trampovog najužeg kruga – signal je jasan. U trenutku kada se američki predsednik Donald Tramp već povlači iz aktivnog učešća u sukobu, njegovi najbliži saradnici sada ga guraju nazad u arenu, i to bez rukavica.
Berns ne uvija – kaže da Rusija predstavlja “senku Sovjetskog Saveza”, da su njene ambicije opasne i da Amerika više ne sme da posmatra sa strane.
Spominje se i poslednji napad dronovima na ruske strateške bombardere, koji su uzburkali diplomatske i bezbednosne krugove. Berns tvrdi da je to znak eskalacije, a ne pojedinačni incident, i poziva na demonstraciju američke snage.
U međuvremenu, u samom vrhu Bele kuće, nervoza raste. Tramp, kako prenose diplomatski izvori, gubi strpljenje. Nije zadovoljan razvojem situacije – svakodnevni pritisci da “pomogne Ukrajini” iscrpljuju ga, posebno kada, kako se šapuće u hodnicima Bele kuće, ne vidi jasnu protivuslugu.
Američki ambasador u Turskoj, Tom Baraq, potvrdio je da postoji zamor kod Trampa. Postaje mu jasno da se rešenje ne nazire, a frontovi se ne zatvaraju.
U tom svetlu, sve više se u Vašingtonu razmatra mogućnost direktnih pregovora sa Rusijom – možda čak i u četvoročlanom formatu: SAD, Rusija, Ukrajina i Turska.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan već duže vreme gura tu ideju i predlaže konkretan susret – Putin, Zelenski i Tramp za istim stolom. Ali američke diplomate opominju da takav sastanak mora biti “suštinski”, sa ozbiljnim temama bezbednosti i garancijama. To nije još jedna fotka za medije – to bi morao biti sastanak gde se nešto odlučuje.
I tu stvari počinju da pucaju po šavovima. Tramp, iako otvoren za dijalog, ne želi da ga predstave kao popustljivog. Njegovi saveznici mu poručuju da popuštanje znači poraz, da će izgledati kao lider koji ne ume da odbrani američke vrednosti.
Dodatni udarac dolazi iz pravca Kijeva – nova serija napada ukrajinskih bespilotnih letelica na vojne aerodrome unutar ruske teritorije dodatno komplikuje celu sliku.
Još uvek nije poznato kako će Rusija odgovoriti, ali mnogi vojni stručnjaci nagoveštavaju da bi kontraudari mogli biti usmereni ne samo na vojne ciljeve, već i na infrastrukturu – uključujući energetsku mrežu.
Evropske prestonice su već pod tenzijom – upozorenja dolaze iz Pariza i Berlina da bi se ranjivosti infrastrukture u EU mogle ponovo naći na udaru. Podsećaju da strateški bombarderi, koji su napadnuti, nisu samo obični avioni – to su nosioci dugometnih sistema koji se smatraju ključnim faktorom odvraćanja.
Sve to dolazi u trenutku kada Tramp pokušava da balansira između unutrašnjih zahteva i međunarodnih očekivanja. Njegov tim mu poručuje: Amerika ne sme pokazati slabost. A sa druge strane, poruke iz sveta su jasne – bez kompromisa neće biti rešenja.
Ako pregovori i počnu, sve više analitičara procenjuje da bi mogli da budu tek formalnost – igra u kojoj nijedna strana ne želi da popusti. SAD bi tražile čvrste bezbednosne garancije, a Rusija, imajući u vidu aktuelni balans snaga, verovatno neće praviti ustupke.
Tramp se tako nalazi na klizavom terenu – između pristalica koji očekuju nepokolebljivost i realnosti na terenu koja zahteva diplomatiju. Dokle će moći da balansira, bez da izgubi kontrolu nad situacijom – ostaje da se vidi.
Jer ako se stane na pogrešnu stranu – kompromis bi mogao da nestane u dimu sledeće detonacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
