Administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela je 9. oktobra sveobuhvatne sankcije Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, čime je otvoren jedan od najozbiljnijih sukoba Vašingtona sa međunarodnim pravosudnim institucijama.
Odluka je izazvala protivljenje evropskih saveznika, Kanade i Japana, koji su najavili nastavak podrške sudu.
Američke mere obuhvataju ograničavanje finansijskih transakcija, pristupa američkim bankarskim uslugama, tehnologijama i poslovanju u dolarima. Njihov cilj je da se ograniče mogućnosti suda da vodi postupke protiv američkih državljana i predstavnika država koje Vašington smatra svojim saveznicima.
Državni sekretar SAD Marko Rubio saopštio je da američka administracija neće prihvatiti nadležnost institucije koju smatra politički pristrasnom. On je upozorio da će Vašington nastaviti pritisak ukoliko sud ne odustane od postupaka koje američke vlasti smatraju neprihvatljivim.
Američko Ministarstvo finansija istovremeno je predvidelo prelazni period od 180 dana za određene poslovne aktivnosti, kako bi kompanije i druge organizacije mogle da prilagode svoje odnose sa sudom. Izdata su i posebna odobrenja za pojedine transakcije, uključujući telekomunikacione usluge, poslovni softver i određena druga plaćanja.
Sukob ima duboke političke korene. Sjedinjene Države nisu članica Međunarodnog krivičnog suda, ali se protive njegovim pokušajima da istražuje postupke američkog vojnog osoblja, kao i postupcima protiv izraelskih zvaničnika.
Posebno osetljivo pitanje predstavljaju nalozi za hapšenje izraelskih zvaničnika izdati 2024. godine u vezi sa ratom u Gazi. Američka administracija smatra da sud prekoračuje svoja ovlašćenja, dok institucija u Hagu insistira na pravu da istražuje teške međunarodne zločine u okviru svoje nadležnosti.
Međunarodni krivični sud odbacio je američke sankcije, ocenjujući da predstavljaju pokušaj ometanja nezavisnog pravosuđa. Sud je naglasio da nastavlja rad u ime 125 država članica Rimskog statuta, međunarodnog ugovora kojim je osnovan.
Otpor Vašingtonu stigao je i iz zemalja koje tradicionalno održavaju bliske političke i bezbednosne odnose sa Sjedinjenim Državama. Kanada, Nemačka, Francuska, Italija, Danska, Holandija, Velika Britanija i Japan zajednički su izrazili neslaganje sa sankcijama i potvrdili podršku sudu.
Evropska komisija saopštila je da je spremna da preduzme neophodne korake kako bi omogućila nastavak njegovog rada. Među razmatranim mogućnostima nalaze se pravni mehanizmi kojima bi se evropske institucije i kompanije zaštitile od posledica američkih restriktivnih mera.
Posebnu zabrinutost izrazio je Fond za žrtve povezan sa Međunarodnim krivičnim sudom. Upozorio je da bi prekidi finansijskih usluga i međunarodnih partnerstava mogli da ugroze programe pomoći ljudima pogođenim ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima međunarodnog prava.
Nova odluka otvara i pitanje odnosa između američkog finansijskog sistema i međunarodnih institucija. Značaj dolara i američkih tehnoloških kompanija omogućava Vašingtonu da ekonomskim merama utiče na organizacije koje posluju daleko izvan teritorije Sjedinjenih Država.
Za evropske vlade problem je dodatno složen jer istovremeno žele da očuvaju saradnju sa Vašingtonom i nezavisnost međunarodnog pravosuđa. Ukoliko se američke sankcije prošire ili evropske države uvedu zaštitne protivmere, spor bi mogao da preraste u dugotrajniji politički i pravni sukob između tradicionalnih saveznika.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko dugo sud može nesmetano da funkcioniše pod ovakvim finansijskim pritiskom i da li će evropski saveznici uspeti da zaštite njegov rad. Od odgovora na to pitanje zavisiće ne samo budućnost institucije u Hagu već i sposobnost međunarodnog pravosuđa da deluje nezavisno od najvećih svetskih sila.
